U sredu, 14. avgusta, izgled neba u sazvežđu Delfin dobio je drugačiji izgled. Kamera astronoma amatera Koichi Itagaki iz Japana prva je zabeležila promenu na ovom delu neba. Iznenada, sjaj jedne golim okom nevidljive zvezde počeo je da raste i za nekoliko sati povećao se par hiljada puta. Za posmatrače na Zemlji ova nevidljiva zvezda postala je sjajna, sjajna bela tačkica – “nova zvezda”. Sjaj ove “nove” zvezde nastavlja da raste i ona će uskoro najverovatnije biti vidljiva golim okom, a razlog za ogromno povećanje sjaja je eksplozija koja se odigrala na površini zvezde.
Proces u kome se sjaj neke zvezde poveća na ovakav način naziva se nova. Novootkrivena zvezda označena je kao Nova Delphini 2013, a nalazi se na istom mestu gde se nekad nalazila zvezda PNVJ20233073+2046041. Nekoliko sati nakon otkrivanja sjaj novootkrivenog objekta bio je 6,1 magnituda, tj. blizu granice vidljivosti golim okom, i nastavljao je da raste.
Svake godine registrujemo 6-10 novih ali retko koja od njih bude vidljiva golim okom. Ove godine zabeležene su nove u sazvežđima Cefej i Škorpija ali one nisu bile vidljive golim okom. Najsjajnija nova tabeležena je u sazveđžu Orao 1918. godine a njen sjaj je dostigao -1,8 magnituda.
Iako ime “nova” može da navede na pomisao da je reč o potpuno novoj zvezdi to nije slučaj. Sve nove, kao i ova novootkrivena u sazvžđu Delfina nastaju od belih patuljaka. Beli patuljci nastaju kao ostatak zvezde male mase (slične Suncu) u kasnoj fazi njene evolucije. To su mala, usijana tela koja lutaju svemirom i postepeno se hlade. Neki od belih patuljaka imaju sreću da se nalaze u dvojom sistemu, u blizini ogromnog gasovitog džina.
U ovakvom sistemu beli patuljak može da privlači i “čupa” deo gasa sa ogromnog “komšije”. Otrgnuti materijal polako prelazi na belog patuljka i gomila se na njegovoj površini. U jednom trenutku, zbog pritiska gravitacije i trenja u gasu koji teče sa jedne na drugu zvezdu, temperatura i masa otrgnutog gasa postaju dovoljno veliki da na površini belog patuljka dođe do eksplozije, tj. do početka procesa fuzije vodonika u helijum. Ovaj proces, koji se odigrava u jezgru zvezda i omogućava im da sijaju, je izuzetno snažan i oslobađa ogromnu količinu energije. Površina zvezde se gotovo istovremeno pali i “eksplodira” a sjaj zvezde naglo raste. Za udaljenog posmatrača ovaj nevidljivi beli patuljak postao je nova (zvezda).
Po imenu slične novama, a po sjaju i fizičkim procesima mnogo intenzivnije, su supernove. Supernove (tačnije jedan njihov tip) po nastanku je sličan novama ali razlika je u tome što se kod ovih belih patuljaka na površini nakupi više gasa, dovoljno da ukupna masa zvezde pređe Čandrasekarovu granicu (1,4 mase Sunca) i tada evolucija zvezde, tj. belog patuljka nastavlja dalje. Konačan ishod je eksplozija supernove u kojoj čitava zvezda biva uništena. Sjaj koji nastane u eksploziji supernove mnogo je veći od nove, ali u eksploziji supernove cela zvezda biva uništena dok se kod nove proces odvija samo na površini a zvezda, tj beli patuljak, ostaje i nastavlja da živi i krade gas od svog “komšije”. Na ovaj način zvezda može postati nova više puta.
(Fotografije: E. Guido & N. Howes / Remanzacco Observatory; UniverseToday; National Geographic)