CERN – Veliki Sudarač Hadrona (LHC) – fotografije

Fizičari, a i mnogi drugi, širom sveta polako odbrojavaju dana do uključivanja najkompleksnije i najsavršenije mašine koju je čovek ikada napravio. Projekat vredan preko 8 milijardi dolara, hiljade naučnika, inžinjera, tehničara, majstora radilo je godinama na toj mašini. Konačno, bliži se i taj trenutak kada će najsnažniji akcelerator čestica LHC, u CERN-u početi sa radom.

O LHC-u sam već malo pisao na Mreži kreativnih ljudi, narednih dana, nedelja i meseci sigurno ću dosta pisati o LHC-u, o tome kako ta mašina radi, koja je korist te mašine i fundamentalnih istraživanja uopšte i naravno, o velikim otkrićima (koja svi željno iščekuju). Nadam se da je ovo samo početak jedne priče, priče sa srećnim krajem.

A priču je možda najbolje početi fotografijama jer slika govori više od reči….

Avionski snimak CERN-a, koji se nalazi na granici između Švajcarske i Francuske. Tri kruga koja su nacrtana na ovoj fotografiji označavaju mesta gde se ispod zemlje nalaze akceleratori.
Najmanji krug (dole desno) označava najmanji akcelerator – Protonski sinhrotron. Sredji krug je Super Protonski Sinhrotron (SPS), obima 7 km. Najveći prsten označava tunel, obima 27 km, u kome se nekada nalazio LEP (Veliki sudarač leptona i protona). Sada se u tom tunelu nalazi upravo LHC (Large Hadron Collider) Copyright: CERN

Inženjeri podešavaju magnete u LHC tunelu – (C) Maximilien Brice, CERN

Superprovodni magneti – (C) Maximilien Brice, CERN

Kroz centar ovih velikih superprovodnih elektromagneta prolaze cevi u kojima se obrzavaju hadroni (protoni, antiprotoni i druge teže čestice). Superprovodnost se postiže tečnim helijumom, na temperaturi koja je skoro jednaka apsolutnoj nuli.

Jedan deo unutrasnjosti CMS detektora / (C) Maximilien Brice, CERN /

Ovako izgleda jedan deo CMS detektora. CMS je jedan od dva detektora opšte namene na LHC-u. Biće korišćen za istraživanje fizike koja opisuje procese na energetskoj skali od nekoliko TeV. Na ovim energijama očekuju se odgovori na najbitnija pitanja u fizici XXI veka.

Spustanje malog točka – ATLAS / (C) Claudia Marcelloni, CERN)

Početak spuštanja jednog od dva mala točka (prečnik 9,5 metara, masa 100t) za eksperiment ATLAS. Jedan od ta dva točka (detektori miona) napravljen je u Srbiji.

Kompjuterski centar u CERN-u / (C) Maximilien Brice; Claudia Marcelloni, CERN /

Instalacija kompjuterskog centra koji će imati zadatak da prikuplja i obrađuje podatke koji dolaze sa LHC-a. Količina podataka koja se generiše tokom rada akceleratora biće reda veličine nekoliko terabajta svake sekunde.

(biće nastavljeno)