Održan je novi astroparty na već poznatom posmatračkom mestu u neposrednoj blizini opservatorije Vidojevica (nv 1150m) ovog poslednjeg vikenda u trajanju od 18. – 21. maja 2012. Ponovo ista ekipa na istom mestu: Nenad Filipović i moja malenkost.
Na posmatrački punkt smo došli skoro u isto vreme u petak 18.05.2012., u popodnevnim časovima. Požurili smo sa postavljanjem opreme. Oblačnost koja je trajala cele prethodne nedelje je tog popodneva konačno krenula da se razbija. Medjutim, čekalo nas je neprijatno iznenadjenje i pored light pollution-a i punog Meseca treći najveći neprijatelj – visoka vlaga. To veče, vlaga je bila 98%! Rosa se hvatala i cedila bukvalno sa svega. Zvezde su se videle u velikoj izmaglici. Morali smo da napravimo dogovor da to veče ne vršimo nikakva snimanja jer je prosto bilo besmisleno bilo šta raditi a pogotovu petljati se sa skupom opremom i strujom. Ostavljena šolja od ispijene nes kafe se u roku od pola sata napunila već skoro do polovine. Prosto se da zaključiti sa čim smo se susreli. Nikakvo feniranje ili zagrevanje opreme nije moglo da dodje u obzir. Jednostavno, bili smo primorani da pokrijemo dobro opremu i da svu elektroniku prebacimo zajedno sa nama u smeštajni objekat opservatorije. Tamo smo nastavili medjusobne razgovore na temu astronomije. Svakako nije bilo dosadno, a iskoristili smo i priliku da ranije legnemo. Pogotovu Nenad koji je došao odmah posle posla i prevalio dosta kilometara.
Konačno, subota je donela sunčan dan bez oblaka na nebu. Nakon pripremnih radnji u toku dana krenuli smo oko 19h na teren i povezali opremu. Na zalasku Sunca, uradjeni su flat-ovi. Noć je krenula da pada, nestrpljivo smo očekivali da se pojavi Severnjača da bi uradili rektifikaciju instrumenata. Već oko 21:30 imalo je smisla krenuti punom parom sa snimanjem. To prvo veče koristim činjenicu da je u ovo doba Veliki medved visoko, pa samim tim i sazveždja ispod njega kao što su i Lovački psi i krećem sa prvim objektom M63 (Sunflower galaksija). Nakon toga, sledeći objekat koji je došao na red za snimanje je M104 (Sombrero galaksija), jer pokušavam da uhvatim objekte koji idu ka zalasku. Odlučujem da sat vremena posle ponoći probam sa snimanjem NGC6960 (Veil nebula) i programiram novi niz lajtova koji treba da se odrade. Naravno, ponovo sam prevideo da na posmatranje treba poneti i makar rasklopnu stolicu. Noge me već bole od tolikog stajanja i krećem do objekta da bih sebi napravio nešto malo za jelo i popio neki čaj. Primećujem da vlažnost nekako je manja ali daleko od toga da je idealno. Dobra stvar sa jedne strane odsustva vetra je ta što ne utiče na kvalitet praćenja koje ni najbolji guider ne može da iskoriguje ako su naleti iznenadni, ali sa druge strane isto to strujanje vazduha je velika pomoć u razbijanju vlage i sušenju opreme. Kako god, vraćam se da proverim nakon više od sat vremena koji su preliminarni rezultati sa snimanjem. I onda konstatujem da je vlaga opet enormno skočila i da je maltene krenula prema 100%. To se lepo videlo i na light frame-ovima od kojih su samo prva dva bili upotrebljivi dok su svi naredni bili sve tamniji i tamniji i nepregledniji. Proveravam prvo primarno ogledalo i vidim da je suvo. Nakon toga, skidam aparat koji je mokar kao da sam ga izvadio sa tuširanja a unutra sekundarno ogledalo je bukvalno zamagljeno. Konstatujem da opremu samo treba osušiti i sa Nešom brzo završavamo snimanje oko 2 sata jer je postalo nemoguće da se radi bilo šta smisleno osim da se onako posmatra. Radimo darkove i potom hitro brišemo i sušimo opremu koliko to možemo, pokrivamo montaže i teleskope i odlazimo nazad u objekat.
Sledeći dan, a to je nedelja, dobijamo najavu pogoršanja vremena u vidu dolaska vlažnog fronta sa zapada. Trenutno prelazi Jadran i ulazi na balkansko poluostrvo. Uporedjujemo više prognoza koje imaju predikciju razvoja oblačnosti i dobijamo slamku nade da će taj talas dodirnuti našu posmatračku poziciju tek oko 5 ujutru što je više nego idealno ako tako bude. Grozničavo opet odlazimo blagovremeno na punkt i krećemo sa uobičajenom početnom astrofoto flat procedurom. Imamo lagano strujanje vazduha što je konačno najava da će ovu narednu noć vlaga biti mnogo manja, što se upravo na kraju i ispostavilo. Ovog puta krećem da snimam deo Virgo klastera za koji nisam mogao posebno da rotiram vidno polje zbog ostalih objekata koje sam imao u planu snimanja. Dovodim u vidno polje M84 i M86 i krećem. Nakon toga moj sledeći objekat je NGC4565 (Needle galaksija). Neša baš konstatuje da mu nije jasno kako tako velika galaksija je mogla da promakne Messieru i da nije ušla u njegov katalog, a sa čim se ja slažem. Objekat je prilično jasan čak i u tražiocu aparata. U 21:20 iznenadjuje nas bolid čiji sam posmatrački izveštaj poslao i Astronomskom Magazinu.
Koristim potom priliku da snimim i objekat M97 i 108 (Owl nebula i spiralna galaksija) koji se lepo uklapaju u vidno polje mog instrumenta. Krećem sa nešto kraćom sesijom u strahu da ne izgubim trku sa oblacima koji srećom još nisu na vidiku. Čitavo veče s tim u vezi, mi malo pomalo više gledamo ka zapadu u strahu da ćemo primetiti dolazak najavljenog fronta. Nakon obavljene sesije ponovo oko 1 sat posle ponoći krećem na pomenuti NGC6960 u čemu me je sprečila prevelika vlaga prethodno veče. Ostavljamo aparate da odrade izprogramirano snimanje i ponovo odlazimo do objekta da bi se okrepili.
Dok smo tamo i lagano žvaćemo i pijuckamo svoje kafice i čajeve netremice gledamo u monitor allsky kamere ali na našu sreću Mlečni put se sve vreme vidi a zapadni deo je sve vreme isto otvoren bez oblaka. Vraćamo se nazad i konačno oko 4 časa izjutra krećemo da radimo darkove. I kako je to bilo najavljeno, a na našu veliku sreću, stižu polako oblaci i nebo se jako brzo naoblačilo već do 6 ujutru. Pošto je bila najavljena i kiša odmah rasklapamo svu opremu i odnosimo sa sobom. Ovo je bilo baš za dlaku, srećom!
U ponedeljak nam u radnu posetu dolazi upravnik opservatorije na Vidojevici Milan Bogosavljević i donosi sa sobom seeing kameru koju treba da postavi neposredno pored kupole na za to ranije predvidjenom stubu. Nažalost ceo taj dan kao i noć nebo je prepuno oblaka. Treba nam makar mali prozor da bi videli Severnjaču i da bi se kamera isfokusirala i nacentrirala. Ali nikako ga ne dobijamo. Odlučujemo da se vratimo u objekat. Negde posle 2 sata izjutra dobijamo prve internet izveštaje da je u Bugarskoj bio jak zemljotres i da se u obližnjem Nišu jako osetio i uznemirio ljude. Mi smo samo začudjeno konstatovali da na Vidojevici u samoj zgradi na spratu nismo baš nikakvo podrhtavanje tla osetili. Sutradan se vraćamo nazad u takozvanu civilizaciju i pozdravljamo, do narednog vidjenja.
Dakle, bio je ovo astrovikend koji će po mnogo čemu ostati upamćen i pre svega u lepom sećanju. A već mnogi drugi nam tek dolaze u susret i mi im se iskreno radujemo sa nadom da će biti ispunjeni vedrim nebom, lepim druženjem, gde su rezultati snimanja i posmatranja samo prateći i koji sami po sebi nisu najbitniji i najvažniji deo ove priče.
U prilogu ispod su postavljeni svi moji radovi koji su nastali kao rezultat snimanja na pomenutom skupu i nisu hronološki poredjani. Sve fotografije su snimljene pomoću sledećeg setup-a: SW Njutn 200/1000, Canon 550d nemodifikovan, SW koma korektor, Lacerta Mgen autoguider. Obrada je vršena u DSS i PS. Da bi ste dobili veći format slike, kliknite na bilo koju od njih.