Algoritmi (drugi deo)

Kada je potrebno da program sam odluči koje naredbe treba da se izvrše, tada koristimo uslove.

Uslov se postavlja tako da u grani kada je taj uslov ispunjen(grana „DA“) uvek imamo bar jednu naredbu, dok u grani kada taj uslov nije ispunjen(grana „NE“) ne mora uvek da postoje naredbe, često grana „NE“ nema nijednu naredbu.

Uslovi se koriste veoma često, praktično ne postoji program koji u sebi ne sadrži makar jedan uslov.

Na sledećoj slici nacrtan je algoritam koji proverava da li je prvi uneti broj veći od drugog i ispisuje odgovarajuću poruku:

Kao što vidite u ovom algortimu imamo novi simbol(treći odozgo) koji predstavlja uslov. Kada program dođe do uslova on proverava da li je taj uslov ispunjen, ukoliko jeste on izvršava naredbe koje su u grani „DA“, ukoliko nije ispunjen izvršavaju se naredbe iz grane „NE“.

Konkretno u ovom primeru ukoliko imamo sledeći slučaj:

a=3, b=2

Na izlazu dobijamo „a je veće“, jer je uslov ispunjen i izvršava se naredba u grani „DA“, ali ako imamo

a=2, b=3

Na izlazu dobijamo „b je veće“, jer uslov nije uspunjen izvršava se naredba u grani „NE“.