![Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2013/10/2013-10-18-Mesec-u-polusenci1.jpeg?fit=2000%2C1600&ssl=1 "Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023) 12")
![Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2014/08/2014-08-25-Galileo-Galilej-i-teleskop.jpg?fit=800%2C595&ssl=1 "Prvi teleskop 19")
Eknomija je naučna disciplina koja proučava osnovna pravila ponašanja učesnika i zakonitosti u ekonomskim aktivnostima. Pod ekonomskim aktivnostima se podrazumeva način na koji društvo koristi oskudne resurse radi proizvodnje dobara i usluga i vrši njihovu raspodelu među članovima društva. Ekonomija je povezana i sa drugim naukama: sociologijom, demografijom, politikom, statistikom i drugim.
Predmet izučavanja ekonomije je podeljen na dve glavne oblasti: mikroekonomiju koja proučava privredne subjekte (domaćinstva i preduzeća) sa stanovišta troškova proizvodnje, i makroekonomija koja se bavi izučavanjem pojava i procesa kao što su: inflacija, nezaposlenost, industrijska proizvodnja i ekonomija države.Ekonomija je društvena nauka. Za nju je karakteristično da je matematika dosta zastupljena, najviše od svih društvenih nauka. Ekonomisti, kao i matematičari, rešavaju probleme time što kreću od pretpostavki i teorija kao osnove. Nakon toga razvijaju modele, pokušavaju da opišu pojave koje posmatraju i protumače rezultate koji se dobijaju, naravno sve na osnovu teorija i predpostavki od kojih se krenulo. Ko malo bolje poznaje ekonomiju može da primeti da postoje elementi (koje studenti na fakultetima uče) u ekonomskoj teoriji, ali u praksi se ne mogu primeniti. Primer jeste tržište savršene konkurencije. Za ovaj model je karakteristično da u praksi ne postoji, ali ekonomisti ga koriste kao osnov za poboljšanje funkionisanja samih tržišta. Još jedan primer jeste tržište hartija od vrednosti. Ma koliko je matematika zastupljena u ekonomiji, kao i statistika, trenutno se ne može pronaći najbolji model koji će se primeniti za predviđanje kretanja berzanskih indeksa. Zbog tih nedostataka fizičari su krenuli da rešavaju probleme u ekonomiji i počeli da se bave ekonofizikom.
Ekonofizika je interdisciplinarno naučno polje, u kome se primenjuju teorije i metode iz fizike radi rešavanja problema u ekonomiji. Ekonofizika kao disciplina se formirala 1990. godine od strane nekoliko fizičara koji su se bavili statističkom mehanikom. Oni su pokušali da se dotaknu problema u ekonomiji, posebno na finansijkom tržištu. Nezadovoljni dostignućima u ekonomiji pokušali su da primene metode iz fizike, prvo kako bi došli do podataka, a zatim i objasnili preciznije ekonomske fenomene.
Izraz ekonofizika skovao je Eugene Stanley sredinom 90-ih godina, kako bi opisao veliki broj radova koje su objavili fizičari, a koji se bave problemima finansijskih tržišta. Prvi put se pojavilo na konferenciji statističke fizike u Kalkuti 1995. godine.
Ekonofizika je danas oblast koja se uspešno razvija zahvaljujući saradnji ekonomista, fizičara i matematičara. Ona nije alat za predviđanje budućih vrednosti akcija na berzi i stopa razmene. Ono primenjuje ideje, metode i modele iz Statističke fizike radi analiuze podataka i rešavanja ekonomskih poreblema. Fizika pokušava da konstruiše sliku o kretanju celokupne prirode, tj. da pronađe mehanizam po kome priroda funkcioniše. Iz ovoga zaključujemo da je prvi korak ekonofizičara ka razumevanju i opisivanju fenomena upoznavanje sa brojnim podacima iz ekonomije. Do sada najveći deo posla ekonofizičara jeste empirijsko proučavanje različitih fenomena (pronalaženje posebnih zakona, modela i mehanizama).
Ekonofizika se bavi brojnim problemima iz raznih oblasti ekonomije. Neke od njih su distribucija prinosa na finansijskim tržištima, distribucija prihoda i bogatstva, distribucija ekonomskih šokova i varijacija stope rasta… Skorašnji radovi u Ekonofizici se uglavnom odnose na tri problema. Prvi je vremenska serija cena akcija, stopa razmene i cena dobara. Veličina firmi, bruto domaći proizvod (GDP), pojedinačno bogatstvo i prihod su drugi problem. Treći jeste mrežna analiza ekonomskih fenomena [3]. Neki od modela koji se koriste u ovim istraživanjima su iz statističke mehanike, kao i razni modeli zemljotresa.
Rezultati koje ekonofizičari postižu vide se i u njihovom radu u brojnim kompanijama. Čak 70% fizičara nađe posao u velikim kompanijama gde se bave ekonofizikom. Uglavnom su to teorijski fizičari, posebno oni koji se bave nuklearnom fizikom. Tako da slobodno možemo zaključiti da je isplativo baviti se fizikom danas. Ekonofizika je ekonomija budućnosti.
Literatura:
[1] Yuri Y., Econo-physics: A Perspective of Matching Two Sciences, 2007
[2] Barkley J., Econophysics: The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd edition, 2006
[3] Wang Y. and others, Physics of Econo physics, 2008
Leave a Reply
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
Da li se ekonofizika, jednim delom, zasniva na Paretovom principu ? Negde sam nasao podatak da pokusavaju da ovladaju matematikom tj. fizikom koja stoji iza tog principa i da je implementiraju u ekonomiju i u ostale sfere zivota.
Dobro objasnjenje, ali ja zaista ne mogu da nadjem vezu neku izmedju fizike kao prirodne nauke koja se bavi prirodnim zakonima i pojavama sa ekonomijom koja nema neke svoje tako striktne prirodne zakonitosti i na koju ne uticu sile gravitacije, otpora i sl. Pre bih video vezu izmedju nekih prirodnih zakonitosti i primene njihove metodologije u istrazivanju i kreiranju ekonomije npr geografije, astronomije i dr ali nauka je vrlo mnogo napredovala pa je danas sve moguce.
Svakako zelim ti puno uspeha i napretka u ucenju, nauci i njenoj primeni u praksi.
@Milan
Niko i ne govori o primeni zakona gravitacije i ostalih zakona prirodnih nauka u ekonomiji. To je besmisleno. Ono što ima značaj je način na koji se ti zakoni opisuju, tj. matematička formulacija.
Jedna ista matematička formula može da opiše različite procese u različitim naukama. U zavisnosti o kojoj nauci i kom procesu je reč različito je značenje promenljivih, a samim tim i dobijenog rezultata. Naravno, problem je uvek isti – kako nešto izračunati. Dok god je neki matematički model dobro opisuje dati proces za onog ko računa nije važno o kom procesu je reč. Trenutna situacija je takva da su neki modeli koji su korišćeni, i rešeni, u nekim oblastima fizike našli primenu u dobrom opisivanju procesa u ekonomiji.
Na fiziku u ekonomiji treba gledati više kao na alat (slično kompjuterskom programu) a ne zakon. Procesi u ekonomiji u svetu su previše komplikovani za osnovnu matematiku koju ekonomsiti poznaju, zbog toga su ranije uključivani matematičari a sada sve više fizičari (razlog zamenjivanja matematičara fizičarima je već druga tema)
@Ivan
To je tacno. Na ekonomskom fakultetu jedna od prvih stvari koja se uci jeste Paretov princip efikasnosti. U ekonofizici pokusavaju detaljnije da prouce princip i da ga primene u praksi. On se definise kao: stanje u kome daljom raspodelom dobara se povecava korist jedne strane, a pritom dolazi do narusavanja koristi druge strane, e tad je dostignut Pareto optimalni nivo. Postoji i graficka interpretacija.
Evo na vikipediji mozes pogledati tekst o Pareto efikasnosti.
@Milan
http://en.wikipedia.org/wiki/Pareto_efficiency
@ Milan
@Zoran
Niko u radu nije spominjao bukvalnu primenu zakona gravitacije ili drugih elemenata iz fizike. Karakteristicno je pre svega da zele da primene nacin na koji fizicari razmisljaju, tj. da ne krecu od pretpostavki, mada to sigurno i sam znas. Takodje pokusavaju da primene modele koji u fizici postoje, stim sto ce se varijable drugacije raspodeliti i na druge elemente odnositi, npr. u funkciji za kretanje berzanskih indeksa moze da se primeni neki od modela za zemljotrese i jedna varijabla ce se odnositi na poverenje koje ucesnici imaju prema samom finansijskom sistemu. Problem je u tome sto ne mogu sve promenljive da se kvantificiraju (moze ona odukativno).
Nisam toliki bukvalista i ako sam spominjao gravitaciju. No, ipak iz tvog objasnjenja Zorane vidim da je to opet u cilju nesmetanog bogacenja prebogatih a da se mase ne “dosete” da siromase svaki dan sve vise i vise. Dakle, nije teznja da se smanjeni resursi sto bolje rasporede na mase vec kako da ih pojedine grupe sebi prigrabe. (Pareto efikasnost) Ja sam skeptican na tako nesto polovicno 🙂
Bravo za članak! Ljudi zaista ne znaju gde se sve fizika primenjuje, i što je glavno-radi. Naravno, ne želim da prenaglašavam njenu ulogu, ali u bankarstvu se već dokazala, uzgred da li ste znali da što se više banke “komjuterizuju” to su globalno manje efikasne. Paradoksalno, ali dokazano.
Hvala. Cuo sam za to. Ko studira ekonomiju i ima predmet bankarstvo moze da cuje o tim kompjuterskim sistemima koji se primenjuju u bankama. Naravno da su manje efiksanije, jer bankarski posao je takav da ne moze sve da se zasniva samo na brojkama, vec i na medjuljudskim odnosima i poverenju (kojeg u poslednje vreme, a posebno od kad je kriza, ima sve manje i manje).
Apsolutno se slažem sa tvojim tvrdnjama.
Ovaj clanak je vrlo zanimljiv, smatramo da svako treba da zna danasnju povezanost fizike i ekonomije. Mi smo to shvatile da statistickim metodama, pomocu fizickih zakona, dolazimo do ekonomskih zakljucaka koje koristimo u resavanju zadataka kako na trzistu, tako i u preduzecu. Zameramo sto nisu navedeni tacni zakoni fizike koji se mogu koristiti u ekonomskim problemima.
Primer:
Pomocu zakona ubrzanja iz fizike, statickim metodama smo uporedjivale rast i smanjenje rezultata poslovanja i dosle do zakljucka da nam zakon ubrzanja pomaze u najbrzoj realizaciji planova i najvecem profitu.
Ovaj komentar i prethodni su napisale Andjela Milenkovic, Andjela D Stankovic, Andjela S Stankovic, Miljana Nesic, Hristina Stefanovic, Jovana Vukotic i Kristina Ristic
Apsolutno je tacno da je ekonofizika ekonomija buducnosti . U clanku je savrseno objasnjen odnos izmedju povezanih nauka , kao i odnos ekonomije i ekonofizike prema zivotu . Ekonofizika je ustvari efikasnost i clanak je apsolutno tacan i fenomenalno je objasnjeno.Rezultati njihovog rada se tacno vide , a u buducnosti ce biti sve vazniji .u clanku je tacno objasnjeo koje vrstw problema resava ekonofizika i koliko je to vazno . objasnjeno je i kako je ekonofizika nastala kao i cemu je slicna , sta povezuje , koliko je vazna za buducnost ljudi . kao sto mnogi profesori kazu ekonomse nauke su svuda oko nas a ovaj clanak detaljno opisuje svaki deo ovih nauka.