Na Marsu otkriveni tragovi tečne vode

Prema najnovijim podacima koje stižu iz NASA na Marsu je otkrivena slana voda u tečnom stanju koja i danas, povremeno, teče površinom ove planete. Ovo otkriće delimično povećava šansu da na Marsu postoji ili je nekad postojao jedostavan oblik života.

Zagonetno tamne pruge na Marsu primećene na površini poznate kao RSL (recurring slope lineae) – koji se pojavljuju sezonski na strmim, relativno toplim Marsa padinama verovatno uzrokovane proticanjem slane tečne vode.

“Tečna voda je ključni uslov za život na Zemlji”, izjavio je vodeći autor studije Lujendra Ojha, sa Georgia Institute of Technology u Atlanti za Space.com putem e-maila. “Prisustvo tečne vode na sadašnjoj površini Marsa ukazuje na životnu sredinu koja je pogodnija za život nego što se ranije mislilo.”

Ojha je bio deo tima koji je prvi otkrio RSL u 2011. godini, proučavajući slike snimljene od strane visoke rezolucije eksperimenta HiRISE (High Resolution Imaging Science Experiment) kamere na sondi Mars Reconnaissance Orbiter (MRO).

Na ovoj fotografiji, koju je poslao NASA Mars Reconnaissance Orbiter, vide se tamne uske pruge koje se nazivaju “recurring slope lineae“ (RSL) na zidovima Marsovog kratera Garni. RSL su do nekoliko stotina metara dužine. Smatra se formirani protokom slane tečne vode. (Credit: NASA/JPL/University of Arizona)

RSL se pojavljuju na mnogim različitim lokacijama na Marsu, od ekvatorijalnih regiona do srednjih geografskih širin na “crvene” planete. Ove pruge su samo 0,5 do 5 metara široke, ali one se mogu prostirati stotinama metara u dužinu.

Činjenica da se RSL pojavljuju tokom toplog vremena, a iščezavaju kada temperatura postane niža, navodi mnoge istraživače da spekulišu da je tečna voda uključena u njihovo formiranje. Nova studija, koja je objavljena danas (28. septembra) u časopisu Nature Geoscience, snažno podržava ovu hipotezu.

Ojha i njegove kolege obrađivali su podatke prikupljene sa četiri različite lokacije RSL pomoću drugog MRO instrument, Compact Reconnaissance Imaging Spectrometer za Mars (CRISM).

“Koristeći ovaj instrument, možemo zaključiti mineraloški sastav površinskog materijala na Marsu”, rekao je Ojha. “Ono što smo otkrili je da u vreme i na mestima kada vidimo najveću RSL na površini Marsa, mi takođe možemo naći spektralne dokaze za hidratisane soli na padinama gde RSL formiraju.”

Hidratisane soli talože se iz tečne vode, tako da je njihovo otrkiće vrlo važno – pogotovo jer okolnosti čine malo verovatnim da CRISM može direktno detektovati RSL vodu. (CRISM posmatra “crvenu” planetu u periodu najsušnijeg perioda u toku dana na Marsu, oko 3 popodne, kad je temperatura toliko velika da bi površinska tečna voda najverovatnije isparila)

“Zbog toga, ja ne mislim da ćemo ikada naći RSL još uvek u tečnom obliku u 3 popodne, tako da mislim da su ovi hidratisani potpis soli je definitivno ‘krunski dokaz’, kazao je Ojha.

Ove tamne, uske, 100 metara duge pruge prostiru se niz padine na Marsu, i zaključeno je da su formirane od strane tečne vodu. Nedavno, naučnici su detektovali hidrate soli na padinama kratera Hale. Ovo otkriće ide u prilog prvobitnoj hipotezi da je pruge zaista formirala tečna vode. Plava boja koja se može videti nije u vezi sa njihovom nastanku, već potiče od prisustva minerala piroksena. (Credit: NASA/JPL/University of Arizona)

Čini se da soli povezane sa RSL mogu biti perhlorati, jedinjenja hlora koja sadrže elemente koji su rasprostranjeni na Marsu. Ove soli smanjuju tačku smrzavanja vode od 0 stepeni Celzijusa na -70 C, rekao Ojha.

“Ova osobina znatno povećava stabilnost slane vode na Marsu”, rekao je on.

Perhlorati mogu da vežu atmosfersku vodu, rekao Ojha. Ali, nije jasno da li je Marsov vazduh izvor tokova slanog rastvora. Druge mogućnosti uključuju topljenje leda na površini ili blizu površine, ili ispuštanja lokalnih izdana.

“Razumljivo je da se RSL formiraju u različitim delovima Marsa kroz različite mehanizme formiranja” navedeno je u radu.

Zapažanja rovera Curiosity i druge letilice pokazala su da je pre nekoliko milijardi godina Mars bio relativno topla i vlažna planeta, koji je mogao da su omogući život mikroba, barem u nekim regionima.

Danas je Mars izuzetno hladan i suv, zbog čega je otkriće RSL lokaliteta izazvalo veliko uzbuđenje tokom protekle četiri godine: Karakteristike ukazuju na mogućnost da jednostavni oblici života postoje na površini planete i sada.

Međutim, novi rezultati ne znače da na Marsu danas postoji život, ili da je to verovatno, naglasio je Ojha. U rastvorima perhlorata voda nije lako dostupna za potencijalnu upotrebu od strane organizama.

“Ako su RSL zasićeni rastvori perhlorata, onda život kakav poznajemo ovde na Zemlji ne može da opstane u takvom okruženju”, rekao je Ojha.

(Izvor: Mike Wall/Space.com/NASA)

Više informacija: PhysOrg, TechCrunch.