Kako objasniti nauku?

U Beogradu je tokom ove nedelje boravio poznati nemački promoter i popularizator matematike i nauke uopšte, Tomas Fokt. Na poziv Centra za promociju nauke, on se odazvao pozivu da novinarima koji prate nauku u našoj zemlji održi seminar i prestavi im svoja iskustva. B92.net je imao eksluzivnu mogućnost za intervju.

Tomas Fokt je inače studirao geologiju, nemačku književnost i naučno novinarstvo u Berlinu. Radio je kao naučni novinar za velike berlinske dnevne novine, a radio je i kao naučni novinar veliki naučni institut deset godina. Priključio se timu Nemačkog matematičkog društva, tokom Nemačke godine matematike 2008. godine, i od tada vodi komunikaciju sa medijima i javnošću ovog Društva.

Seminar za naše novinare koji prate nauku održan je u okviru manifestacije „Maj mesec matematike“, u Galeriji nauke i tehnike SANU, pa je i ambijent dodatno doprineo uspehu seminara.

Zamolili smo gospodina Fokta da nam odgovori na nekoliko pitanja vezanih za važnost promocije nauke i naučnih dostignuća.

Urednik Nauke na B92.net u razgovoru sa g. Foktom

Koliko je po Vama važna promocija i popularizacija nauke u veku koji mnogi nazivaju vekom informacija i vekom znanja?

Veoma je važna. Život je postao suviše komplikovan, a neki problemi, kao klimatske promene, su suviše složeni za razumevanje. Nauka može pomoći da se sve ovo razume, a može i dati konkretne odgovore na ovakva pitanja. Zbog toga je veoma važno razgovarati o nauci i o tome kako naučnici rade i šta je to što oni istražuju.

Da li postoji potreba široke javnosti za naučnim informacijama?

Naravno. Potreba najšire javnosti za naučnim informacijama je prisutna, pre svega zbog nzanimljivosti onoga što naučnici otkrivaju, i zobg prisustvovanju “istorijskim” otkrićima. Sa druge strane ona ima pravo da zna šta se dešava sa novcem od poreza koji građani plaćaju. Ipak najvažnije je to da svi imaju pravo da učestvuju u rastu znanja, prateći dostignuća naučnika.

Da li naučnici imaju, po Vašem mišljenu, obavezu da promovišu svoje rezultate i nauku uopšte?

Oni bi morali da promovišu nauku. Neće svaki naučnik bit ii dobar popularizator, ali svi treba da probaju to da rade. Ako ništa drugo, trebalo bi da odgovaraju na pitanja novinara, nastavnika ili bilo koga drugog.

Da li je onda teško biti naučni novinar?

To je odličan posao. Ja volim da govorim o značaju matematike, o uzbudljivim otvorenim problemima u matematici, o nauci kao delu culture i mnogim drugim stvarima.

Kakvi su Vam utisci o Beogradu, i radionici za novinare koju ste održali? Kako vam izgleda manifestacija “Maj mesec matematike”?

Imam utisak da su učesnici radionice bili veoma zainteresovani. Bio sam dočekan i ugosščen veoma prijateljski. Bilo mi je veoma zanimljivo i prijatno, i zahvaljujem Centru za promociju nauke, što me je pozvao da budem deo ovako zanimljive manifestacije. Takođe sam impresioniran izložbama i programom o matematici u centru grada. Program je pogat odličnim eksponatima, eksperimentima, predavanjima, radionicama. Sve čestitke za to. Posetioci i novinari su veoma zainteresovani, ili čak oduševljeni postavkama – baš lepo!

Šta je to što će nam nauka doneti u narednoj deceniji?

Mislim da će najveća otkrića biti vezana za lek protiv side, i tretmani protiv raznih vrsta raka. A što se tiče matematike, ukoliko budemo imali sreće, biće rešen jedan od najvećih problema – Rimanova hipoteza.

Hvala Vam na razgovoru!

Hvala Vama!

Izvor: Nauka @B92, intervju vodio Nikola Božić