Niš – Kamenički vis

21.6.2012. malo vožnje nije na odmet. Destinacija – hidrometeorološka opservatorija na Kameničkom visu sa kotom od 803 metara nadmorske visine. Zanimljiva vožnja koja ne zahteva neku specijalnu kondiciju, ali svakako nepripremljen ići na takav uspon nije samo teško, već i rizično po zdravlje. S obzirom na to da je uspon dužnie oko 12km od ukupne dužine treka koji je oko 14 km. Prosečna jačina uspona je oko 8% dok zadnjih 4 km ide i do 14%. Vožnja po ovakvoj vrućini nikome ne može prijati, pa smo i mi čekali da padne mrak da bismo išli.

Tako smo krenuli od Bulevara Nemanjića preko novog mosta kod Niš Ekspresa do Panteleja i dalje prema Viniku i selu Kamenica. Uspod počinje još od Panteleja, ali je neznatan i dobar je za zagrevanje. Vrlo je bitno na ovakav put poneti vodu, neku čokoladicu od žitarica, ali bez cokolade (welness, bonžita…), svetlo, rezervnu majcu da se ova ne bi sušila na vama i kacigu ako imate. Prve slike su pale još na samom početku puta prema Viniku.

Da bi vam dočarali gde se nalazi mesto na koje smo išli, napravili smo po koju fotku predela, ali iskreno mi se ne dopadaju. Možda je bolje da sami pogledate u pravcu Kameničkog visa i tamo gde vidite dosta jako svetlo, e tu je meteorološka opservatorija. No evo slike, svetlo iznad glave to mesto gde idemo.

Nikako nije dobro piti alkohol i kafu pred vožnju koja bi trebala izvlačiti nešto više snage, prvenstveno zbog vaše bezbednosti, ali i da ne biste dehidrirali. Kafa je diuretik i brzo dovodi do izbacivanja tečnosti i obaranja pritiska, što u fazama kada vam je snaga neohodna nije dobro. Ovde nismo stali na po koje pivo, nego da se snabdemo welness čokoladicama i slanim grisinima. Odatle smo imali konstantan uspon u preseku od oko 10% narednih 6 km. Bukvalno od ove prodavnice počinju zavijuci i lakat krivine sa uskim kolosekom, gde može doći do nezgode ako se neprilagođeno mimoilazite za nekom od zemljoradničkih mašina. Obično su neobeležene i vrlo spore, što povećava rizik od nezgode prilikom spusta. Prošli put sam umalo naleteo na potpuno neosvetljen traktor koji je vozio, u narodu poznate, pritke za paradajz. Virile su iza prikolice oko pola metra, sve su bile zašiljene, ali i neobeležene. Susreo sam se sa njim na jednoj lakat krivini. Vrlo nezgodna situacija. Na to se mora obatiti pažnja. Malo posle tog dragstora nailazimo na prvi postavljen vidikovac iznad Kamenice odakle se pruža lep pogled na Niš.

Ovih par slika je napravljeno sa ove kupolice odakle se pruža lep pogled na grad. Pretposlednja slika je zanimljiva zato što umesto u aparat, a ja sam gledao u automobil koji se zaustavio videvši dve bicikle naslonjene na metalnu bankinu. S obzirom na to da je mrkli mrak, bukvalno se ne vidi prst pred okom, mislio je da su napuštene. No ja sam mu osujetio planove tako što sam ga osvetlio strobom od 15Hz koji pravi lampa koju sam poneo. To izaziva trenutno slepilo zato sto sam pustio snop direktno njemu u oci. Naravno nismo se vraćali pešice.

Sledeće interesantno mesto za popodnevni odmor je česma Dabilo oko 500 metara pre odvajanja puta za Cerjansku pećinu i Kamenički vis. Tu se nalazi izvor koji je leden. Mi nismo mogli da pijemo vodu iz tog razloga. Posle par gutljaja zube više ne osećate, a grlo osećate, itekako. Pored česme, se nalaze i nekoliko klupica sa nadsrešnicama kao i ljuljaške za decu i jedna betonirana skara.

Naravno, ne može ništa dobro kod nas opstati, a da se ne polomi. Za vreme sliaknja, tu je bilo nekoliko devojaka i jedan momak i zamislite, one su divljale po ljuljaskama, a jedna se pela na ovu polomljenu, dok je momak posmatrao začuđeno. Nisam hteo da stavim sliku prosipanog smeća pored puta, no eto i toga ima. Žalosno je što ovako nešto lepo ne možemo sačuvati. Posle par stotina metara nailazimo na ovu raskrsnicu.

Tu nastavljate pravo za Kamenički vis. Odatle počinju žestoke lakat krivine i po koja udarna rupa. Ali nije to jedini problem. S obzirom na to da se i zimi gore ide svakog dana, posipana je rizla po snegu da bi se povecala trakcija. Sneg se otopio, ali je rizla ostala. Pogledajte debljinu sloja rizle ne putu.

Slike su napravljene na sredini puta, a ne sa strane. Na zadnjoj slici se vidi brazda koju sam napravio prstom da bi ste videli koliko je mnogo nanosa po putu. To je izuzetno opasno prilikom spuštanja, još ako idete malo brže, a imate lošije kočnice i koordinaciju, sve se moze završiti tragično. Dakle, prilikom špustanja do skretanja za Cerje, morate voditi računa i o ovome.

Kad smo se popeli, majce su nam imale bar po pola kilograma. Toliko je gore toplo da majce čak i nisu bile potrebne.

Na samom vrhu se nalazi i kafana koja vam može ponuditi nekoliko vrsta jela, salata, kao mnogo vrsta pića, čajeva i slično. Ja predlažem da izbegavate alkohol, kafu i tešku hranu. Dobro je popiti jedan čaj od hibiskusa sa jednim limunom i popiti bar dva litra vode.

Na ovom mestu se nalazi još jedan vidikovac sa koga se pruža lep pogled na Niš i okolinu.

Na ovom vidikovcu se nalazi i teleskop za razgledanje grada koji je zadnjih dva puta našeg odlska gore bio van upotrebe. Ne znam da li su uspeli i to da srede ili mu je potreban remont, ali za sad nećete moći posmatrati njime. Upotreba mislim da kosta 20 dinara po minutu posmatranja. Plaća se samo kovanicama koje se ubacuju na predviđeno mesto.

Ima i terena za mali fudbal kao i parka koji je posle terena. Sve u svemu, lep jednodnevni izlet koji je u isto vreme i zdrav. Doći na ovakvo mesto bez potrošene litre goriva posle sparnog dana je odlična stvar.

I na kraju, pogledajte kompletnu galeriju slika: