Higs je otkriven, ali ko je uopšte taj Higs?

Dobro, a ko je taj Higs?

Videli smo da nije jedini ali je sigurno najpoznatiji i među najzaslužnijim fizičarima za rešavanje problema mase u standardnom modelu – Piter Higs! Rođen je 1929. godine u Njukastlu (Velika Britanija) a danas radi kao emeritus profesor teorijske fizike na Univerzitetu u Edinburgu.

Verovatno njegov najznačajniji rad je onaj iz 1964. godine u kome je postavio osnove mehanizma po kome čestice standardnog modela dobijaju masu, kasnije nazvanog Higsov mehanizam. Zanimljivo je da je ovaj rad profesora Higsa prvo odbili urednici časopisa Physics Letters, uz obrazloženje da rad ne daje nikakav očigledan doprinos za fiziku. Profesor Higs je radu dodao još jedan paragraf i poslao ga drugom časopisu, Physical Review Letters, u kome je rad objavljen krajem godine.

Profesor Piter Higs bio je danas u CERN-u. Današnji seminar dao je konačnu, eksperimentalnu potvrdu mehanizma koji je po njemu dobio ime. Povodom dobijenih rezultata rekao je:

“To me it’s really incredible thing that it’s happened in my lifetime!”

Peter Higgs, 4. jul 2012

Ovo otkriće je toliko veliko i značajno da će Piter Higs će skoro sigurno postati jedan od sledećih dobitnika Nobelove nagrade.

Čemu sve ovo služi, a uz to i (ne)radi?

Teško je, u ovom trenutku, odgovoriti na ovo pitanje. Istorija je pokazala da svako naučno otkriće ima veliki značaj, ali potrebno je da prođe neko vreme da čovečanstvo postane svesno tog otkrića, upozna njegov značaj i nauči da ga iskoristi. Svako novo otkiće je samo novi početak, početak daljeg upoznavanja tajni prirode, početak razvoja tehnologije i boljih uslova za život. Na osnovu dosadašnjih rezultata i pravaca razvoja teorijske i eksperimentalne fizike može se očekivati da će sledeća čestica na “meti” biti neka iz familije supersimetričnih čestica. A šta su to supersimetrične čestice? O tome nekom drugom prilikom.

Pred kraj I svetskog rata fizičar Ernest Raderford, tada već poznati atomski istraživač, vršio je eksperimente u kojima je pokušavao da razbije atom. Zauzet svojim eksperimentima zakasnio je na sednicu Komisije stručnjaka, o metodama odbrane od nemačkih U-čamaca. Kada su ga kasnije upitali i tražili neko obrazloženje za izostanak Raderford je odgovorio “Polako gospodo! Upravo sam radio na eksperimentima prema kojima se može naslutiti da se atom može razbiti ljudskim znanjem. Ako se dokaže da je to tačno, onda je jedno takvo otkriće daleko važnije nego ceo vaš rat!”

Atom je razbijen a značaj ovog otkrića postao je jasan godinama. Ovo, tada naizgled nevažno otkriće, otvorilo je vrata sveta subatomskih česctica, omogućilo je razvoj nauke i tehnologije do današnjih dana, do otkrića bez kojih danas ne možemo ni da zamislimo savremen život. Otkrića atoma, elektrona, protona, neutrona… donela su nezamislive stvari ljudima tog vremena, danas smo i mi u sličnoj situaciji, ne možemo ni da zamislim kakva će sve nova otkrića i tehnmologije doneti budućnost a sigurno će neke od tih tehnologija biti zasnovane na Higsovom mehanizmu.

I na kraju… ponovo 4. jul 2012. godine

Današnji seminar završio je komentarom Rolfa Dietera Heuera, nemačkog fizičara i direktora CERN-a: “Mislim da ga imamo! Slažete se?” a iz sale se začulo jednoglasno “Yeah!” i gromoglasan aplauz.

Konačno, posle dugotrajne potrage, objavljeni su preliminarni rezultati koju pokazuju da je čestica slična Higsovoj čestici detektovana. Ipak, ovo nije kraj putovanja i potrage. Higsova čestica je tu ali ostalo je još mnogo posla, tek treba d aje upoznamo i vidimo kakva je i kakve su njene osobine. Do kraja godine LHC će proizvesti još mnogo sudara, još mnogo podataka biće obrađeno a rezultati mnogo pouzdaniji i još jasniji.

Ipak, sve ovo je samo tek početak, energije na kojima LHC radi otvorile su jedan nov deo stvarnosti, stvarnosti koji do sada nije bio dostupan ekserimentima. Očekujemo još mnogo toga, ali ovo područije verovatno krije i “fiziku” koju još ne možemo ni da zamislimo.