Nedelja, 14. oktobar 2012. godine: Potvrđeno je, jedan (van)zemaljac sleteo je u Rozvel! Tokom nekoliko prethodnih sati Feliks Baumgartner (Felix Baumgartner) ispisao je nove stranice ekstremnog sporta, nauke i čovečanstva. Uspešnim skokom iz kaspule sa oko 39000 metara visine ovaj čovek pomerio je granice ljudskih mogućnosti.
Današnji skok označio je kraj višegodišnjeg Red Bull Stratos projekta. Godine priprema omogućile su da tokom par sati Felix Baumgartner obori tri, od planirana četiri rekorda. Sve rekorde ove rekorde držao je Joseph Kittinger, njegov današnji metor, još od 1960. godine. Današnjim skokom Felix Baumgartner postao je čovek koji se popeo u kapsuli do najveće visine, čovek koji je skočio sa najveće visine i čovek koji se kretao najbrže u slobodnom padu.
Preliminarni rezultati:
- visina skoka: 39045 metara
- rastojanje pređeno slobodnim padom: 36529 metara
- vreme slobodnog pada: 4 minuta 20 sekundi (važeći rekord: 4 min 36s, J. Kittinger)
- najveća brzina leta: 1342 km/h (1,24 maha)
Posle nekoliko dana odlaganja zbog nepovoljnih vremenskih uslova, balon je danas poneo kapsulu u kojoj je sedo Felix Baumgartner. Nakon 2,5 sati penjanja, višestrukih provera i priprema sve je bilo spremno za ovaj neverovatni skok. Vrata kaspule otvorila su se na oko 2,5 kilometara većoj visini od planirane. Feliks Baumgartner izašao je iz kaspule, prekinuo dovod kiseonika i bio je spreman. Lagan skok, kao da se ispod njega nije nalazio ambis “dubok” 38 kilometara.
Uslovi na ovoj visini nisu ni nalik onome što znamo na Zemlji. Temperatura je daleko ispod nule, vazdušni pritisak je oko 2% pritiska na površini pa boravak bez dodatnog kiseonika nije moguć Da bi preživeo u ovim uslovima Felsik je morao da nosi specijalno odelo, nalik onom koje nose astronauti, i boce kiseonika.
Slobodan pad i ogromno ubrzanje, posle oko 45 sekundi padanja dostigao je brzinu zvuka, probio je zvučnu barijeru. Padao je brzinom većom od 1200km/h. Iznenada, počeo je nekontrolisano da se vrti u vazduhu, padajući ka Zemlji. Bile su to najopasnije sekunde ovog leta i skoka, ali sve je prošlo u najboljem redu. Feliksov glas sa druge strane linije potvrdio je da je sve kako treba, a kontrola misije mogla je da odahne.
Nakon 4 minuta i 20 sekunde slobodnog pada otvoren je padobran. Ipak, ovaj rekord nije oboren – “vlasnik” najdužeg slobodnog pada ostao je Joseph Kittinger, Feliksov mentor i čovek koji mu je pomogao da sve ovo uradi. Nakon nekoliko minuta leta padobranom Felks Baumgartner spustio se na zemlju, lagano, kao da je reč o rutinskom skoku, kao da to radi svaki dan.
Izuzetno hrabar čovek definisao je nove granice ljudskih mogućnosti. Pomerio je granicu staru 50 godina. Red Bull mu nije dao krila, ali godine istraživanja, pripreme, razvoja nauke i tehnike omogućile su mu da postane prvi čovek koji je skočio sa “ivice svemira”. Iako nije prešao granicu svemira (oko 80-120 km visine, u zavisnosti od definicije) postavio je nove rekorde i nove izazove za čoveka i za nauku.
(Fotografije: Red Bull Stratos)
Poštovani Milane,
potrebno mi je stručno objašnjenje nekih stvari o svemiru. Na snimku uživo o ovom događaju mi smo mogli da vidimo kapsulu na nebu, ali je Feliksu imao pogled na Zemlju kao da je bio u svemiru. Ako je granica sa svemirom otprilike na 100km (Karmanova linija), a predzadnji dio Zemljine atmosfere (termosfera) je na visini od 640km (otprilike), znači li to da atmosfera Zemlje izlazi u svemir? Da li svemir ima atmosferu i od čega je sastavljen? Do koje visine je Zemljina orbita? Najviše me interesuje zašto je izgledalo kao da je Feliks negdje u orbiti i da skače “u Zemlju”? Nadam se da Vas nisam zbunila pitanjima…