Novi rezultati ukazuju da čestica otkriven u CERN-u jeste Higsov bozon

Ženeva, 14 Mart 3. mart 2013. Članovi CERN-ove ATLAS i CMS kolaboracije su danas na konferenciji u Moriondu prezentovali nove preliminarne rezultate koji bolje opisuju česticu otkrivenu prošle godine. Nakon analiziranja dva i po puta veće količine podataka od one koja je bila dostupna u julu kada je otkriće objavljeno, pronašli su da nova čestica sve više i više liči na Higsov bozon, česticu koja je povezana sa mehanizmom koji elementarnim česticama daje masu. Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li je ovo Higsov bozon koji je u fizici elementarnih čestica opisan standardnim modelom, ili je to možda najlakši od nekoliko bozona koji su predviđeni nekim teorijama izvan standardnog modela. Potrbno je još vremena dok ne dobijemo odgovor na ovo pitanje.

Jedan od događaja snimljenih na CMS detektoru u kome su registrovana četiri elektrona (teleni i crveni tragovi). Karakteristike ovog događaja odgovaraju modelu raspada Higsovog bozona.

Način na koji nova čestica interaguje sa drugim česticama, kao i njena kvantna svojstva daće odgovor na pitanje da li je to Higsov bozon ili ne. Na primer, postulirano je da Higsov bozon nema spin i da ima pozitivnu parnost (parnost opisuje kako izgleda odraz čestice „u ogledalu“). CMS i ATLAS su ispitali brojne opcije za spin i parnost ove čestice, i sve ukazuju da ona ima spin nula i pozitivnu parnost. Ovaj rezultat, kombinovan sa izmerenim interakcijama nove čestice sa drugim česticama, jak je pokazatelj da se radi o Higsovom bozonu.

„Preliminarni rezultati koji koriste kompletan set podataka iz 2012-te su veličanstveni i meni je očigledno da imamo posla sa Higsovim bozonom, mada je pred nama još dug put ka saznanju o kakvom se Higsovom bozonu radi“, rekao je Džo Inkandela, portparol CMS-a.

„Predivni novi rezultati predstavljaju veliki napor velikog broja posvećenih ljudi. Oni ukazuju na novu čestica koja ima spin i parnost Higsovog bozona po standardnom modelu. Ovo je dobar početak programa merenja u Higsovom sektoru“, rekao je portparol ATLAS-a, Dejv Karlton.

Da bi odredili da li je ovo Higsov bozon po standardnom modelu, kolaboracije moraju da, na primer, precizno izmere brzinu kojom se bozon raspada na druge čestice i uporede ove rezultate sa predviđanjima. Detekcija ovog bozona je veoma redak događaj – potrebno je oko jednog triliona (1012) proton-proton sudara da bi se izmerion jedan ovakav događaj. Potrbno je mnogo više podataka sa Velikog hadronskog kolajdera da bi se okarakterisale sve mode raspada ove čestice.

(Tekst & fotografija: IPB, CERN/CMS)

Više o Higsovom bozonu i rezultatima objavljenim jula 2012 godine možete pročitati u prethodnom tekstu Higs je otkriven, ali ko je uopšte taj Higs?