Kometa PanSTARRS Iz Petnice

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...

Tim astronoma Istraživačke stanice Petnica koji je bio pripravan desetak dana pokušavajući da fotografiše kometu C/2011 L4 PanSTARR, konačno je dobio vedro nebo i napravio sjajnu fotografiju u sredu 20. marta 2013. godine.

Ova kometa je iz naše zemlje vidljiva od početka marta meseca, pri čemu je najsjajnija bila oko 10. marta. Ovo je prilika da stanovnici Srbije ponovo mogu da posmatraju ovakvo nebesko telo golim okom, posle petnaestak godina.

Tim iz Petnice, koji su činili Miodrag Sekulić, Igor Smolić, Branislav Savić i Slobodan Milovanović, je svo ovo vreme bio pripravan sa opremom da kometu „ulovi“ i fotografiše.

Kometa C/2011 L4 PanSTARRS (Fotografija: IS Petnica)

„Fotografija je snimljena sa lokacije Strmna Gora kod Valjeva, na nadmorskoj visini od 498 m. Kometa je bila na visini od 10 stepeni, u trenutku početka snimanja u 18:30, u sazvežđu Riba sa procenjenom magnitudom 2.3, na zapadnom horizontu. Snimanje je trajalo do 19:20.“ – kaže vođa tima Miodrag Sekulić, astronom.

Komete spadaju u mala nebeska tela koja se kreću oko Sunca. One se, poput asteroida, sastoje od prašine i kamena, ali se od njih razlikuju po tome što sadrže smrznute gasove i led u značajnoj količini. Dok prilazi unutrašnjem delu Sunčevog sistema, kometa se brzo greje, a led koji sadrži pretvara se u gas, koji u prostor oko jezgra sa sobom nosi i čestice prašine. Samo jezgro delimično isparava stvarajući komu, blještavu sferu gasa. Tako dobijamo rep komete.

„Kometa svoj sjaj duguje svetlosti Sunca, koja se rasejava na ovim česticama, ali i gasu koji, pobuđen Sunčevim zračenjem, emituje karakteristične boje, po kojima se može utvrditi i njegov hemijski sastav. Postoje dva osnovna tipa repova: jedan čine čestice prašine i on je žućkaste boje, jer reflektuje svetlost Sunca. Drugi tip je građen od jonizovanih gasova i zrači plavičasto-zelenu svetlost.“ – kaže Nikola Božić, rukovodilac Odeljenja matematičko tehničkih nauka IS Petnica.

Već krajem novembra ove godine, kažu u istraživačkoj stanici Petnica, iz naše zemlje će biti vidljiva jedna još sjajnija kometa, pa će tek to biti poseban prizor za uživanje u noćnom nebu.