“Sredinom osamdesetih godna TOE (“Theory of Everything”) je bila fantastično privlačna za mlade fizičare naklonjene teoriji. Rizik je bio veliki da će uložiti duge godine rada, a da će rezultat biti možda vrlo malen ili nikakav, pa ipak su krenuli za svojim vođama (kao leminzi, rekao bi neko) prema Plankovoj masi. Mi koji smo ostali kod kuće, u Fermilabu i CERN-u, nismo od njih dobili nijednu razglednicu, nijedan telegram. Posle nekog vremena počelo je da se širi razočarenje. Neki od najzvezdanijih boracaza TOE najzad su rekli “Dosta!” i odustali. Zatim su se iz pravca Plankove mase počeli vraćati puni autobusi osujećenih teoretičara u potrazi za nečim stvarnim što bi moglo da se izračuna. Nije ta pustolovina još okončana, ali jeste usporena, sad se odvija smirenije, za to vreme ljudi pokušavaju da napreduju drugim, tradicionalnijim putevima ka objedinjenju.” – Leon Max Lederman, dobitnik Nobelove nagrade za Fiziku