e-Tvrdjava u Nisu (sa “malim” zakasnjenjem)

Tekst koji sledi napisan je pre par dana, a pisao sam ga na do sada najoriginalnijem mestu

Subota, 6. septembar 2008
Sinoć je završilo i drugo veče e-Tvrđave. Sada je već subota popodne, kod mene je 19:40h, kod većine vas koji ovo čitate sat vremena manje. Ovo je sigurno najneobičnije mesto na kome sam ikada pisao blog – autobus na liniji Niš – Sofija, granica tu iza mena, Tvrđava – stotinak kilometara dalje, nema kompjutera, nema interneta, samo papir, olovka i program e-Tvrđave kao podsetnik. Na MP3 plazeru svira Miles Davis, album Kind of Blue, autobus upao u neku gužvu. Nije baš sjajno mesto za pisanje bloga, ali poslužiće.

Vraćam se nazad, jedno 150km na zapad, malo više od dva dana u prošlost…

Četvrtak, 4. septembar 2008 – e-Business Day

oko 16.00h otišao sam do gradske Tvrđave, iznad ulaza bio je postavljen ogroman plakat koji je najavljivao događaj )stajao je tu već nekoliko dana), unutra strelice pokazuju put ka mestu dešavanja, gomila flajera na sve strane… izgleda da će ovo biti baš zanimljiv događaj. Konačno ! ! !

Stižem do mesta događaja, ali… prazno, par desetina ljudi, ništa se ne dešava. Na žalost, izgleda da nema struje 🙁 Prošetao sam malo, obišao izložbu radova studenata arhitekture  (valjda). Bilo je već oko 17.00h, još uvek se ništa nije dešavalo. Odlučio sam da odem do autobuske stanice, rešim prevoz do Sofije (ovaj u kome sam sad) i vratim se kasnije, u nadi da će biti bolje.

… autobus je konačno krenuo dalje, ovi šleperi što čekaju na granici baš prave haos- Sada je već mnogo teže za pisanje. Lepi putevi Bugarske – puni rupa 🙂

Ne sećam se kad sam se tačno vratio, ali bilo je tačno na vreme za tonsku probu. Program je konačno počeo, ali mislim da je bilo malo publike; po mojoj proceni, tačnije brojanju, bilo je oko 30 ljudi plus oni u kafiću i nešto malo okolo. Nema veze, očekivao sam da će kasnije biti bolje za sve je kriv EPS 🙂

Posle malo podešavanja i “igranja” sa ozvučenjem predavanja su počela. Prva tema bio je E-commerce business, a govorio je Aleksandar Pešić (direktor Pakom Internet). Zanimljiva reklama… ovaj prezentacija sajta Pakoma i Pakom WebShopa. Malo brojki, rečenica tipa “mi radimo to i to”, “mi smo uradili…”, “mi planiramo…”. Možda se ovo nekome i sviđalo, ali meni je bilo dosadno – ličilo je na onaj EPP koji upadne dok čekate početak filma.

… ovde već pada mrak, u autobusu izgleda da nema svetla. Nastaviću pisanje kasnije…

* * *

Sofija, autobuska stanica. Ovde je prilično haotično. Autobus je stao malo dalje, ne na glavnim peronima, kao što sma očekivao, a vozač me poslao na pogrešnu stranu – prema železničkoj stanici. Mala kombinacija srpskog i engleskog, više engleskog, i našao sam put do stranice. Srećom, autobuska i ž. stanica su ovde jedna pored druge… a ne kao u Nišu.

Faza dva – treba kupiti kartu. Milion šaltera i isto toliko različitih prevoznika (dobro, ne baš milion samo 30-40) a svako prodaje samo svoje karte. “Genije” je trebao da pogleda ranije koji ga prevoznik interesuje. Ajde sad… idem redom. Super! Tu je free internet terminal. Sve piše na sajtu, šalter je pored mene a karta uspešno kupljena. Sve je sređeno, još treba da sačekam autobus, jedno 90 minuta – taman malo vremena za odmor i večeru.

Stigao je autobus. Lepo izgleda. Smestio sam se i ponove počeo da pišem ovaj blog unos. Autobus je poluprazan, nije loše, a Bugari se izgleda čude šta radim. Baš me briga, njihova stvar. Idemo dalje, opet par dana u prošlost, i jedno 150-200 km na zapad.

Sledeće predavanje bilo je OPISys^TM softverska rešenja, Predrag Stoiljković – izvršni direktor CIM College d.o.o. Pojma nemam o čemu je bilo ovo predavaje, slušao sam jedno 5-10 minuta. Opet EPP, ali nisam mogao da promenim kanal. Otišao sam da prošetam.

Tadašnji utisak o organizaciji i programu e-Tvrđave bio je katastrofalan. Program kao da nije postojao (ok je kašnjenje, iz opravdanih razloga) ali nema satnice, trajanja predavanja, premeštanje programa, ne baš sjajne najave organizatora itd; Posebna priča je video-bim, tačnije TV koji se video jedino iz prvog reda. Pretpostavljam da je razlog svetlo i slaba vidljivost projektora, ali… ovaj TV nikako nije bolje rešenje.

Tada sam već razmišljao da odustanem i završim sa posetom ovogodišnjoj e-Tvrđavi i vratim se, možda, tek sledeće godine, ali naleteo sam na SSpina – koji je trebao da bude u školi, došao je, ali nije pobegao iz škole… kako god 🙂

Posle kraće (duže) pauze počelo je predavanje Mobile Advertising & Marketing. Govorio je Dušan Kaličanin, crative director PSC-NGS, Pakom Group. Ovo je već bilo “osveženje”, EPP je uglavnom bio gotov i počeo je pravi program. Tema predavanja bile su različite mogunosti korišćenja mobilnih telefona i SMS poruka za plaćanje robe, usluga… tačnije, svega i svačega. Posle ovog predavanja, isti predavač održao je još jedno predavanje Mobi Ticket.

Neuporedivo zanimljivija tema i mnogo bolji predavač bili su dovoljni da se delimično zaboravi katastrofalan početak e-Tvrđave. Oba predavanja bila su interesantna i bogata zanimljivim informacijama (bar za mene). Na žalost sve je samo informativno. Bilo je reči samo o tome šta sve može da se uradi a jedva da je rečeno kako to funkcioniše. Ok, to je valjda i razumljivo, ipak ovo je e-Businessday pa ne treba očekivati priču o tehničkim temama.

Sa druge strane, moj opšti utisak o ovoj temi nije naročito pozitivan. Možda svce to lepo funkcioniše, zanimljivo je i verovatno efikasno, ali smatram da mobilni telefoni ne moraju svuda se se umešaju. Osim toga, svakodvevno smo svedoci problema sa bar-kod čitačima i platnim karticama u dragstorima i supermarketima. Ove dve tehnologije postoje decenijama, napravljene su da ubrzaju proces plaćanja, ali moj utisak je da kod nas samo dodatno komplikuju stvari zbog prodavaca koji jedva da znaju čemu to sve služi. Ja ne vidim nikakve prednosti u ideji o ulaznicama na mobilnom telefonu u odnosu na kupovinu karata preko interneta, metodom “odštampaj sam”. Možda sam staromodan, ili ne znam šta ali više volim platne kartice nego SMS poruke ili neke druge egzibicije. Za mene je mobilni telefon samo telefon koji šalje poruke, kad me mrzi da zovem, i ništa drugo (dobro, ponekad je koristan i za promenu statusa na Facebook-u 🙂 )

Ovo je bilo i poslednje predavanje prvog dana. Ostalo je mnogo malo publike, već je bilo i relativno kasno, pao je mrak a postalo je i svežije. Organizatori su odlučili da ostala predavanja odlože za naredni dan.

Petak, 5. septembar 2008 – OpenSoftware Day

Već smo ko zna gde u Bugarskoj. Putevi su katastrofalni, rupe po želji. Autobus je ok, dobili smo čokoladice, sok, vodu… sve je free… kad će ovako da funkcionišu prevoznici po Srbiji.

Već je dosta kasno, sada se ostali verovatno više ne čude mom pisanju, već se nerviraju zbog svetla. Ok, ugasiću svetlo a tekst nastavljam kad stignem. MP3 player nastavlja da svira, na radu je Rosenberg Trio…. ovaj pored mene ne prestaje da razgovara telefonom od kad smo krenuli iz Sofije…

U Tvrđavu sam stigao 10-15 minuta posle 16h. Tehničke pripreme su još uvek trajale, sa oko pola sata zakašnjenja počeo je program.

Prva tema bio je GNU/Linux slobodni operativni system a govorio je Ivan Jelić, predsednik Free Software Network, član srpskog tima Free Software Foundation Europe. Naravno, objašnjen je i potpuno opravdan razlog za kašnjenje – NVIDIA grafička kartica i driveri nisu baš najbolje hteli da se druže sa Linuxom. Kao “ponosan” vlasnik jedne NVIDIA-e i još ponosniji korisnik Debiana – potpuno razumem probleme organizatora 🙂

Odličan predavač i interesantna tema – svi uslovi za super predavanje su ispunjeni. Priznajem, očekivao sam malo više, tj. stručnije, od ovog predavanja. Verovatno sam zaboravio na osnovnu ideju e-Tvrđave a to je popularizacija. Sve u svemu odlično predavanje i šteta je što ovakvih predavanja nema mnogo više. Ako neko zna za neku grupu-uduženje koje se bavi ovom tematikom, korišnjenjem i popularizacijom slobodnog softwarea – neka javi, hoću da pomognem koliko mogu.

Sledeća dva predavanja bila su o licencama i pravima autora i korisnika u svetu elektronskih komunikacija. Marko Milenović pričao je o GPL v3 licenci a  posle njega Nevenka Antić govorila je o Creative Commons licenci.

Prema rečima predavača, prva verzija predavanja o GPL licenci bila je namenjena pravnicima, ali oni se nisu pojavili. Zbog drugačijeg sastava publike od očekivanog Marko je odustao od prikazivanja slajdova. Ovaj nedostatak slajdova bio je potpuno neprimetan, predavanje je bilo vrlo dinamično, bogato brojnim primerima i bitnim podacima. Sudeći prema onome što je Marko Milenović rekao GPL nije samo slovo na elektronskom papiru več ima i svoj zbačaj i na odgovarajući način štiti prava onih koji svoj rad objavljuju pod ovom licencom.

Predavanje o Creative Commons licenci bilo je, na žalost, manje zanimljivo. Sve se svelo na manje-više priču o tome koliko je bilo posla i šta je sve urađeno na lokalizaciji CC licence u Srbiji. Takođe, pričalo se i o tome koliko puta i gde treba kliknuti da bi se kreirala licenca. Priče o suštini ove licence, njenom značaju, primenjlivosti…. slično onome što je rečeno za GPL… ni traga.

Verovatno je ovakav temp i stil predavanja bio razlog da ne bude pitanja. Ja lično sam imao par pripremljenih pitanja, još pre nego što je predavanje i počelo (vezano za slučaj o kome sam već pisao) ali atmosfera na predavanju… bila je dovoljna da odustanem od pitanja i ostavim ih za neku drugu priliku.

Sledeće predavanje bilo je opet o CIM Collegeu i ne znam čemu sve. Ponovo EPP a ja naravno menjam kanal. Preskočio sam ovo predavanje. U medjuvremenu sam našao i odlično društvo pa je nastavak večeri bio super, a pauza je baš dobro došla da se ispričamo 🙂

U nastavku večeri sledilo je predavanje o Joomla CMS-u. Ponovo je govorio Marko Milenović, i to je bila garancija da će predavanje ponovo biti zanimljivo. Postupno, korak po korak, Marko je objašnjavao kako se Joomla instalira, kako se menja izgled sajta, neke osnovne operacije itd. Pretpostavljam da posle ovakvog izlaganja skoro svako od prisutnih može sam da postavi sajt koji pokreće Joomla. Odlično!

Možda je jedina zamerka to što je deo o parametrima baze podataka samo pomenut, a upravo to je, čini mi se po onome što su poslednjih godina ljudi mene pitali za Joomlu i druge CMS-ove, mesto koje pravi najviše problema. U svakom slučaju siguran sam da će svako ko naiđe na neki problem odgovor i pomoć pronaći na sajtu Joomla Srbija.

Sledilo je predavanje o lokalizaciji OpenOffice-a, govorio je Igor Nestorović – član tima za lokalizaciju Open Office-a. Još jedan zanimljiv pedavač. Osim priče o tome šta je urađeno i šta tek treba da se uradi sa OpenOffice-om bilo je reči i o nekim korisnim alatima koje nudi lokalizovana verzija OpenOffice-a 2.4. Pomenuti su novine koje će doneti naredna veryija 3.0. Naravno, nezaobilazan je bio i osvrt na komercijalne Office pakete (čitaj: M$ Office). Nije bilo mnogo priče o ovome, ali ukazano je na značajne prednosti lokalizovanog OpenOffice-a i bitne nedostatke lokalizovanog M$ Office-a.

Hehehe, ja astronom ne mogu a da ne pomenem mnogo sjajan meteor koji je proleteo nebom, negde “levo” od bine. Bio je ovo jedan od sjajnijih meteora koje sam ikada video, veliki beo i lep. Naravno, zamislio sam i želju, a ako se ostvari možda vas i obavestim 🙂

Na predposlednjem predavanju ovogodišnje e-Tvrđave Marko Dimitrijević (Elektronski fakultet Niš, član IEEE) govorio je o Kompjuterskom GRID-u. Priča se kretala od toga šta je uopšte GRID, nekim osnovnim principima kako funkiconiše i šta ti moćni računari rade. Naravno, bilo je i malo reči o LHC-u i CERN-u, koji su postali nezaobilazna tema kad god se govori o moćnim računarima, novim tehnologijama i razvoju interneta. Predstavljen je i projekat SEEgrid, u kome učestvuju Institut za Fiziku – Beograd i Elektronski fakultet – Niš. Status celog grida moze da se prati ovde.

Za jednog mešanca fizičara i informatičara bilo je ovo mnogo zanimljivo i korisno predavanje. Zanimljivo je bilo i pitanje publike, vezano za LHC i crne rupe – naravno (mogao sam da se kladim da će neko to da pita). Odgovor je i ovde bio isti kao i uvek – “crnih rupa neće biti”, to je odgovor koji daju svi koji bar malo razumeju tematiku, ali nekima nije dovoljno.

Poslednje u nizi predavanja na ovogodišnjoj e-Tvrđavi nosilo je naslov Film 2.0, a govorio je Roman Tolic (Beč, Austrija – Hercules film, tolikas.tv, contentindustries.com). Bila je to interesantno predstavljanje novih mogućnosti koje pruža internet za one koji stvaraju filmove. Zanimljiva ideja, lepa prezentacija a kakava će biti primenjljivost ovog sistema i kako će sve funkcionisati u praksi  videćemo kad sistem krene sa radom, a nadam se da ćemo o tome slušati na sledećoj e-Tvrđavi 🙂

Na žalost program koji je sledio posle ovog predavanja (prikazivanje filmova i zagrevanje za žurku) kao i Mozilla žurku, planiranu za treći dan, morao sam da propustim zbog ovog putovanja za Bugarsku. Nadam se sledeće godine.

Na kraju…

… opšti utisak je da je e-Tvrđava bila uspešna. Konačno je u Nišu održan jedan zanimljiv događaj vezan za računare, internet i slobodan software koji je namenjen širokoj publici. Treba pohvaliti organizatore koji su sve ovo omogućili i pripremili. Bilo je dosta sitnih organizacionih propusta, mnogo toga moglo je i bolje i drugačije ali siguran sam da će to sledeći put ispraviti, a i ako ne isprave – ništa strašno 🙂

Jedino što je stvarno razočaralo, bar mene, je publika. Uprkos sjajnoj najavi, reklamama, posterima i ne znam čega već sve bilo je malo ljudi. Izgleda da interesovanje ljudi u ovom gradu nije orijentisano na ovu stranu. Nadam se da će se i to promeniti i da će sledeći put biti mnogo više publike.

Stigao sam do kraja ovog blog unosa. e-Tvrđava je odavno gotova, mnogi su verovatno već dosta napisalo o ovome, ali ja o tome pojma nemam zato što je internet ovde skoro nedostupan (čitaj: preskup). Nadam se da se ovaj tekst neće prekasno pojaviti na internetu. Kucaću ga kad se vratim u Niš, u okolinu e-Tvrđave.

Prošla su skoro tri dana od kad sam počeo da pišem, nalazim se nekih 500 km dalje od mesta gde sam počeo da pišem, oko 600-700 km  od mesta gde je održana e-Tvrđava. Proćiće još mnogo dana, mnogo talasa udariće u ovu obalu pre nego što se ovaj tekst pojavi na Internetu.

9. septembar 2008, 18:21h
Varna, Bugarska

Evo ga, sa “malim” zakašnjenjem tekst je online. Vratio sam se iz Bugarske i prekucao tekst. Prelistao sam malo i internet da vidim šta su ljudi pisali o e-Tvrđavi. Moram da priznam da sam neprijatno iznenađen, gotovo da nema ničega. Jedva da je neko pomenuo, a zvaničan sajt… kao da je stalo vreme, nema ničeg novog… nikakvog komentara o tome kako je prošao festival, nema fotografija, izveštaja, nekog materijala sa prezentacija, ničeg novog. Bilo je super dok je trajalo, ali na kraju…. nadao sam se da će e-Tvrđava ipak drugačije završiti 🙁