Suncokreti [01.09.2013]

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...

Suncokreti

Copyright: Vincent Van Der Pas / Flickr

Suncokret, ili na latinskom Helianthus annuus, sigurno je jedan od lako prepoznatljivih i nazanimljivijih cvetova. Ime potiče od latinskih reči helios (sunce) i anthos (cvijet). Suncokret je jednogodišnja zeljasta biljka koja potiče iz Južne amerike, odakle je 1510. godine donešen u Španiju i Evropu. Danas suncokret naseljava skoro sve delove planete. Suncokret raste do visine između 1,5 i 3,5 metara. Prema Ginisovoj knjizi rekorda najviši suncokret dostigao je visinu od 8 metara (2009. godina, Nemačka), a još u XVI veku u Španiji zabeleženi su suncokreti visine 7,3 metara. Zbog dubokog korena (i do 3 metra) i mogućnosti da izvuče različite supstance iz podloge suncokreti mogu da se koriste za isušivanje močvarnog zemljišta i čišćenje zagađenog zemljišta.

Spirale u cvetu suncokreta (Foto: L. Shyamal / Wikipedia)

Suncokreti cvetaju od juna do septembra a cvetovi su veliki isastoje se od mnoštva cvetića u centralnom delu okruženih i do 10 centimetara dugačkim laticama. Spiralni raspored cvetića u centralnom delu “cveta” suncokreta prvi je opisao Helmut Vogel 1979. godine. Prema ovom modelu raspored cvetići može se opisati formulom u polarnim koordinatama:

$r=c\sqrt(n)$
$\theta = n \dot 137.5^0$

gde je $\theta$ – ugao, $r$ rastojanje od centra, $n$ – indeks spirale a $c$ – konstanta, tj. faktor skale. Ova vrsta spirale predstavlja jedan oblik Fermatove spirale, a broj 137.5 poznat je kao “zlatni presek”.

Još jedna zanimljivost vezana je za svet suncokreta. Suprotno opštem ubeđenju cvet odrasle, rascvetale, bilje ne prati Sunce, što se može videti i na današnjoj slici dana, gde je Sunce u pozadini a za ostvetljenje cveta korišćen je blic. Ipak, u fazi pre cvetanja, dok na biljci ima pupoljaka, biljka prati kretanje Sunca. Ujutru su pupoljci okrenuti ka istoku i do zalaska Sunca prate njegovo kretanje ka zapadu, nakon toga pupoljci se vraćaju ponovo ka istoku i ciklus se ponavlja. Ovo kretanje omogućeno je postojanjem elastičnih ćelija u delu biljke neposredno ispod pupoljka. Kad suncokret rascveta, deo koji je pokretao pupoljak se suši, cvetovi i pupoljak gube zelenu boju, fotosinteza smanjuje i potreba za praćenjem sunca nestaje. Tada veina cvetova suncokreta ostaje okrenuta u pravcu istoka.