Odavno se o tome pričalo, ali od danas je zvanično – sonda Vojadžer 1 postala je prvi veštački objekat koji je ušao u međuzvezdani prostor, ili kako to popularnije zvuči napustio Sunčev sistem. Lansiran još davne 1977. godine Vojadžer 1 pre mnogo godina, proleteo je pored Jupitera i Saturna i krenuo na put ka zvezdama. Danas se ova sonda nalazi na rastojanju od 18,67 milijardi kilometara od Sunca i leti kroz međuzvezdani prostor. Konačna potvrda i dokazi da je Vojadžer 1 napustio Sunčev sistem danas, 12. septembra, objavljeni su u časopisu Science.
Analizom podataka dobijenih sa sonde potvrđeno je da je Vojadžer 1 napustio Sunčev sistem 25. avgusta 2012. godine i da se već više od godinu dana kreće kroz međuzvezdani prostor. Tog dana Vojadžer 1 prošao je kroz najudaljenije krajeve Sunčevog sistema, one do kojih još dopiru tragovi solarnog vetra, a zatim nastavio put kroz međuzvezdano prostranstvo.
Solarni vetar čine naelektrisane čestice koje “lete” sa Sunca ka međuzvezanom prostoru brzinom od 1,5 miliona kilometara na sat ka granici Sunčevog sistema i kao balon okružuje naš planetarni sistem. Na samoj granici solarni vetar se meša sa međuzvezdanim vetrom, “hladnijim” naelektrisanim česticama, koje ispunjavaju vakuum međuzvezdanog prostora. Tačno određivanje granice između ova dva prostora je dosta komplikovan proces a instrument na Vojadžeru 1 koji je direktno mogao da izvrši merenje prolaska kroz granicu otkazao je 1980. godine. Za utvrđivanje prelaska granice međuzvezdanog prostora bilo je neophodno sprovesti niz posrednih eksperimenata kojima su utvrđene osobine prostora kroz koji leti Vojadžer.
Ova granica označava razdvajanje zonu heliosfere, tj. oblasti u kojoj dominiraju efekti solarnog vetra, tj. naelektrisane čestice i zračenje koji potiču sa Sunca, i zonu međuzvezdanog prostora, tj. oblasti u kojoj dominiraju naelektrisane čestice nastale nakon eksplozije obližnjih masivnih zvezda u pre nekoliko miliona godina.
Glavni parametar za utvrđivanje medijuma kroz koji Vojadžer leti bila je gustina naelektrisanih čestica – plazme, koja je oko 50 puta veća u međuzvezdanom prostoru nego u solarnom vetru. Merenjem parametara plazme tokom dve solarne oluje, oktobra i aprila. Ova merenja zasnovana su na merenju frekvence plazme kroz koju se Vojadžer kreće u trenutku kad do nje stigne materijal izbačen sa Sunca tokom eksplozije (potrebno je 13 meseci da materijal izbačen tokom eksplozije stigne do Vojadžera). Oscilacije plazme izazvane ovim naelektrisanim česticama i elektromagnetnim zračenjem zavise od gustine plazme pa se analizom izmerene frekvence može odrediti gustina. Izmerena gustina odgovarala je onoj koja je bila predviđena za međuplanetarni prostor. Ovi rezultati potvrdili su rezultate koje je NASA objavila 15. avgusta prošle godine, tj. Vojadžer 1 nalazio se izvan heliosfere i leteo je kroz međuzvezdani prostor.
Povodom ove vesti već su krenule mnogobrojne diskusije oko toga da li je vest tačna i šta ona zapravo znači, a neki su zauzeti brojanjem “koliko puta je Vojadžer 1 napustio Sunčev sistem”. Teško je reći šta tačno znači da je neko telo napustilo Sunčev sistem pošto su definicije različite, nekad je to gustina, nekad zona delovanja Sunčevog vetra, nekad gravitacioni uticaj Sunca itd. Čak i ako odaberemo samo jednu definiciju i vodimo se njom uopšte nije lako jasno definisati granicu, pošto (teoretski) delovanje gravitacije prestaje samo u beskonačnosti, gasovi koji se mešaju nemaju oštru granicu itd. Tako da granica definitivno mora da se definiše na osnovu nekih približnih kriterijuma i fizičkih parametara. Bez obzira na to koju definiciju izaberemo moramo da imamo u vidu da je ovo prvi put da NASA zvanično objavi da je neko telo napustilo Sunčev sistem. Iako verovatno nije dovoljno precizno ovog puta je za “granicu” Sunčevog sistema izabran prelazak iz zone uticaja solarnog vetra u zonu međuzevzdanog prostora (prema nekim definicijama deo Sunčevog sistema, tačnije tzv. Ortov oblak, nalazi se u međuzvezdanom prostoru). Ono što je sigurno jasno je to da je Vojadžer 1 izašao iz heliosfere i sad se kreće kroz međuzvezdani prostor, ali on se još uvek nalazi u zoni gravitacionog uticaja Sunca i sa naše strane Ortovog oblaka, a do tamo će mu trebati još mnogo… par hiljada godina.
Ako vam se više sviđa nazovite ovaj tekst “Vojadžer 1 je izašao u međuzvezdani prostor” (po N-ti put) i poslušajte kako “zvuči” taj međuzvezdani prostor:
Podaci sa Vojadžera 1 emituju se na Zemlju predajnikom snage 22 W, iako ovaj signal deluje vrlo slabo u odnosu na bežistične uređaje koje srećemo na Zemlji svakog dana on je dovoljno jak da se izdvoji u odnosu na druge izvore u svemiru. Podaci stižu svakog dana, sa 17 sati zakašnjenja zbog ogromnog rastojanja. Prema trenutnoj potrošnji plutonijumskih baterija sonda će imati energiju do 2020-2025. godine. Za oko 40000 godina Vojadžer 1 stićiće do rastojanja od 1,7 svetlosnih godina od najbliže zvezde.
Malo smo bliži cilju, a jednog dana čovečanstvo će možda doživeti i ovo:
(Izvori: National Geographic, NASA Science News, JPL; Star Trek / Cap. Picard, Kirk & Archer)