Ženeva, 8. oktobar 2013. CERN je uputio čestitke Piteru Higsu i Fransoi Angleru, dobitnicima Nobelove nagrade za fiziku za teorijsko otkriće mehanizma koji doprinosi našem razumevanju porekla mase subatomskih čestica, a koje je nedavno potvrđeno otkrićem predviđene elementarne čestice na eksperimentima ATLAS i CMS na CERN-ovom Velikom hadronskom kolajderu. Eksperimentalno otkriće Higsove čestice objavljeno je 4. jula prošle godine.
“Oduševljen sam što je Nobelova nagrada za fiziku ove godine dodeljena u oblasti fizike elementarnih čestica”, rekao je Rolf Hojer, generalni direktor CERN-a. “Otkriće Higsovog bozona u CERN-u prošle godine, koje potvrđuje Brut-Angler-Higs mehanizam, označava vrhunac decenija intelektualnog napora mnogo ljudi širom sveta.”
Brut-Angler-Higs (BEH) mehanizam je prvi put predložen 1964. godine u dva nezavisno objavljena rada, prvi od strane belgijskog fizičara Roberta Bruta i Fransoa Anglera, a drugi od strane britanskog fizičara Pitera Higsa. Ovaj mehanizam objašnjava kako su sile odgovorna za beta raspad mnogo slabija od elektromagnetne, ali je mnogo bolje poznat kao mehanizam koji elementarnim česticama daje masu.
Treći rad, koji su objavili amerikanci Žerald Guralnik i Karl Hagen sa britanskim kolegom Tomom Kibl doprinele su daljem razvoju ove nove ideje koja je postala esencijalni deo Standardnog modela u fizici čestica. Kako je Higs naglasio, ključna predikcija ove ideje je postojanje nove vrste masivnog bozona koji je otkriven na ATLAS i CMS eksperimentima u CERN-u 2012.
Standardni model opisuje elementarne čestice od kojih smo sastavljeni i mi i čitav vidljivi Univerzum, kao i interakcije koje određuju ponašanje elementarnih čestica. Ovo je izvanredno uspešna teorija koja je temeljno testirana u brojnim eksperimentima tokom dugog niza godina. Sve do prošle godine, BEH mehanizam je bio poslednji nedostajući deo ovog modela koji je trebalo eksperimentalno potvrditi. Sada, kada je potvrđen, fizičari u CERN-u nestrpljivo tragaju za fizikom izvan Standardnog modela.
Higsovu česticu su otkrile ATLAS i CMS kolaboracije, u kojima učestvuje po 3000 istraživača iz svih krajeva sveta. Oni su izgradili sofisticirane instrumente – detektore čestica – kako bi izučavali sudare protona u Velikom hadronskom kolajderu (LHC-u), koji je i sam veoma kompleksni instrument na čijoj konstrukciji je bilo uključeno mnogo ljudi i institucija.
CERN će održati konferenciju za štampu danas u 13:45 u Globusu nauke i inovacija. Za one koji nisu u mogućnosti da prisustvuju lično, obezbeđen je prenos uživo preko interneta. Pitanja novinara mogu biti postavljena preko tvitera, koristeći hashtag #BosonNobel.
(Izvor: CERN / IPB)