GRAIL: zašto velikih basena ima više na prednjoj nego na zadnjoj strani Meseca

Naučni tim Nasine misije GRAIL (Gravity Recovery and Interior Laboratory) stiče nova znanja o tome kako su se veliki krateri na Mesecu, baseni, zaista formirali. Ove nedelje, naučni žurnal “Science” objavio je rad vođen Katarinom Miljković koji objašnjava zašto Mesec poseduje asimetričnu raspodelu basena stvorenim masivnim udarima.

U naučnoj zajednici još uvek ne postoji konsenzus o tome kako se zaista mere dimenzije ovih velikih basena. Mnogi baseni na prednjoj strani su prekriveni vulkanskom lavom koja sakriva bitne morfološke karakteristike a koje mogu da pomognu da se odredi njihova stvarna veličina. Misija GRAIL je mapirala unutrašnju strukturu Meseca mnogo detaljnije i kvalitetnije od prethodnih misija. Pomoću novih podataka GRAIL misije, naučnici su uspeli da procene veličine ovih basena sa mnogo većom preciznošću.

Inverzijom GRAIL gravitacionih podataka izvedena je globalna mapa debljine Mesečeve kore. Upravo iz tih novih mapa, utvrđeno je da ima više velikih basena na prednjoj nego na zadnjoj strani Meseca. Pošto nema dokaza da su udari padali nejednako na obe Mesečeve hemisfere, pitanje je onda zašto na prednjoj strani ima više velikih basena nego na zadnjoj?

Naučnici kažu da je već dugo poznato da je temperatura kore i gornjeg dela omotača na prednjoj strani Meseca viša nego na zadnjoj strani. Naime, na prednjoj strani Meseca se nalazi veća koncentracija radioaktivnih elemenata. Takođe, vulkanske erupcije su bile dominantnije u ovom predelu Meseca. Sve to ukazuje da je prednja strana Meseca bila dosta toplija nego zadnja strana, posebno u periodu kada su se svi ovi veliki baseni formirali, pre oko 4 milijarde godina.

„Numeričke simulacije pokazuju da udari u toplu prednju stranu Meseca formiraju basene koji mogu da budu i dva puta veći od basena koje stvaraju isti udari na zadnjoj strani Meseca“ kaže Katarina Miljković, glavni autor naučnog rada.

Ova nova dostignuća bitna su za razumevanje evolucije ranog Sunčevog sistema, pogotovo period kasnog Velikog bombardovanja koji je odgovoran za kratak, ali veoma intenzivan period bombardovanja površina unutrašnjih planeta. Rezultat koji ukazuje da se na prednjoj strani formiraju veći baseni nego što očekujemo znači da je moguće da je period kasnog Velikog bombardovanja bio precenjen. Takođe, Merkur, Venera i Mars, pokazuju geološke znake da ova tela nemaju homogenu strukturu na globalnom nivou, pa je vrlo moguće da Mesec nije izuzetak, nego da otvara novo poglavlje u planetarnoj geologiji.

Saznajte više na:

• Science
• NASA press releas
• Nature News
• Space.com
• GRAIL misijija

(Izvor: Astronomski magazin)