Blog Action Day 2008 – Siromaštvo

Ovogodišnja tema je siromaštvo… a šta je zapravo siromaštvo? Kad nemate novac, kad ste zbog toga nesrećni, kad nemate…. kad nemate šta…

Mnogo je država u svetu gde ljudi jedva preživljavaju, delovi Afrike i Azije malo potražite na naćićete mnogo užasnih slika. Ali, kad razgovarate sa ljudima iz tih država retko kada od njih možete da čujete da se žale. Oni se ne žale na ceo svet, ne tuguju, ne čekaju da se stvari promene same od sebe.

Jednom je neko rekao “Nije srećan onaj ko ima sve što poželi, srećan je onaj koji želi ono što ima”. Upravo u toj rečenici razlikuju se siromašni od bogatih. Poznajem mnogo ljudi koji su uvek imali mnogo, puno para, kupovali su skoro sve što požele ali uvek su se žalili kako nemaju novac kako hoće ovo, kako hoće ono.

Upoznao sam i druge ljude, ljude koji nemaju skoro ništa, žive od danas za sutra, ljude iz onih delova sveta za koje nisam ranije znao da postoje. Pričali smo o poplavama u Banlgadešu, užasnoj situaciji u Malaviju, ratovima i stradanjima u Ruandi. Meni su njihovi problemi bili strašni, a njima… “To je normalna pojava, ljudi su navikli. Tako živimo”, reče uz osmeh, opisujući poplave koje svake godine uništavaju domove i odnose živote, moj cimer iz Banladeša.

Tim ljudima nije važno koji mobilni telefon imaju, kakva kola voze, koja je marka na odeći koju nose. Njima to ništa ne znači. Oni rade da bi preživeli, rade da pomognu drugima i da drugi budu srećni. Razmišljaju o svojim prijateljima, o ljudima koje poznaju i koje ne poznaju. Nemaju mnogo, ali to što imaju hoće da podele i žele da pomognu. Neće da ogovaraju svoju najbolju drugaricu zbog loše kopije patika ili zbog loše marke na majci.

Ti ljudi siromašni ljudi, iz sveta koji ne poznajemo znaju šta im nedostaje i znaju šta treba da urade da to dobiju. Jedan moj poznanik iz Ruande rekao je pre par meseci “razlika između siromašnih i bogatih država je u znanju”. Bio je upravu. Želja za znanjem i istraživanjem jedan je od načina za rešavanje posledica strašnog građanskog rata koji je besnio godinama u Ruandi. Želja za sticanjem znanja upravo je ono štto čoveka čini čovekom. Znanje je ključ za rešavanje većine problema.

Oni znaju koliko ne znaju, znaju šta im nedostaje. Srećni su onim što imaju i žele da uče i idu dalje.

A bogati… oni često tuguju, žale što nemaju još više i žele da imaju još više. Novac je sve što poznaju, stalno žele još i još. Žele da imaju sve i stalno se žale zato što nemaju baš sve što požele.

Materijalno siromaštvo nije najstrašnije, duhovno siromaštvo je mnogo teže. Siromašni uče i napreduju, vremenom će postati bogatiji i još srećniji, a bogati… oni žele da imaju sve, a to nikada neće moći, i uvek će se žaliti i to nikom drugom nego siromašnima; oni će jedini imati strpljenja da ih saslušaju, probaće da im pomognu, ali bogati takvu pomoć neće razumeti.

Najvažnije stvari ne mogu se kupiti novcem, svi koji misle da sve mogu dobiti novcem spremni su da urade sve za taj novac.