Svaka priprema za more, jezero ili bazen (ili samo sunčanje kod kuće) pored pripreme kupaćeg kostima, peškira i ostalih sitnica, obuhvata i odabir adekvatnog preparata za zaštitu prilikom sunčanja. Pri odabiru adekvatnog preparata za sunčanje, često se ljudi rukovode SP faktorom. Međutim, visina faktora nije najbolji pokazatelj karakteristika preparata i može da vas dovede u zabludu da proizvod koji ste odabrali može potpuno da vas štiti od sunca.
Jedna od stvari na koje treba obratiti pažnju jeste ta da preparat pruža širok spektar zaštite (broad spectrum), što znači da pruža zaštitu i od UVA i od UVB zraka. Takođe, veoma je bitno odabrati i vodotporni preparat (water resistant). Više o UV zračenju i sunčanju možete da pročitate ovde.
I toliko što se tiče „osnovnih“ stvari, odnosno, odabira na prvi pogled. Međutim… Poslednjih godina sve aktuelnije teme su i hemijski sastav ovih preparata koji se koriste za zaštitu od štetnog delovanja sunčevih zraka, kao i koliko su sunčevi zraci zapravo štetni. Uglavnom se postavljaju tri osnovna pitanja o njima:
- koliko je sunčanje štetno i da li sunčevi zraci imaju uticaj na nastanak melanoma;
- da li je sunčanje uopšte štetnije od supstanci koje se nalaze u preparatima za zaštitu
- da li supstance koje se nalaze u preparatima mogu imati negativne efekte po ljudsko telo.
Odgovor 1: Pigmenti kože štite kožu od štetnog uticaja UV zraka. Kao što je već poznato UV zraci pospešuju starenje kože i mogu izazvati oštećenja DNK, što može da dovede do nastanka melanoma, odnosno raka kože. Međutim, s obzirom da su sunčevi zraci potrebni za proces sinteze vitamina D, kod ljudi sa svetlijom kožom lakše dolazi do sinteze ovog vitamina, ali i lakše može doći do opekotina i daljih oštećenja. Takođe, ukoliko se stalno izbegava izlaganje suncu, može doći do deficita vitamina D, a samim tim i do nastanka bolesti izazvanih deficitom ovog vitamina. Stoga, mora se naći balans između boravka na Suncu zbog sinteze vitamina D, i boravka koje može izazvati opekotine usled prekomernog izlaganja Suncu. Kao zaštita se preporučuju zaštitna odeća, koja je veoma dobar štit od štetnog uticaja sunčevih zraka, ali se preporučuje i korišćenje preparata za zaštitu od Sunca. Izbegavanje izlaganja Suncu, utiče na smanjenje sineteze vitamina D.
Nedostatak vitamina D može izazvati brojne zdravstvene probleme, može imati uticaj na promenu gustine kostiju, može izazvati osteoporozu, imati uticaj na krvni pritisak, i rad srca. Na osnovu zaključaka izvedenih iz pojednih studija, preporučuje se da ljudi svakodnevno borave 20 minuta na suncu, što je dovoljno vreme za sintezu potrebne količine vitamina D. Naravno, ovo vreme je uzeto kao prosečno jer zavisi od intenziteta sunčevog zračenja, od boje i tipa kože. Takođe, vitamin D se može unositi u organizam i putem hrane.
Odgovor 2: Postoje četiri vrste melanoma i genetski faktori rizika čini osobu podložnijom za njihov nastanak. Neke studije su pokazale da UVA i UVB zraci imaju uticaj na nastanak određene vrste melanoma, ali ne svih vrsta. UVB zraci su glavni uzročnici opekotina, pa odakle i povezanost između ovih zraka i nastanka melanoma. Pojedini naučnici tvrde da nema dokaza da opekotine od Sunca mogu izazvati melanom, i da je više verovatno da će ljudi koji koriste preparate za sunčanje dobiti melanom od onih koji to ne čine.
Objavljeni rezultati jedne studije pokazuju da ljudi koji koriste preparate za sunčanje imaju veće šanse da dobiju melanom, što može dovesti u zabludu da su preparati za zaštitu od Sunca štetniji nego samo izlaganje Suncu. Međutim, ova studija je sprovedena na uzorku od 1500 ljudi koji su koristili preparate za sunčanje u toku 2 godine. Faktor zaštite korišćenih preparata je bio 6, a inače se preporučuje SP 15 ili više. Ljudi koji su koristili preprat za sunčanje su bili izloženiji suncu, odnosno provodili su više vremena na suncu od onih koji nisu koristili preparate, pa su samim tim bili izloženiji štetnom uticaju sunčevih zraka, jer korišćenje preparata sa faktorom ne znači da ste potpuno zaštićeni. Zbog toga rezultate ove studije ne možemo uzeti kao relevantne. Paralela se može napraviti i sa zabludom da korišćenje oralnih kontraceptiva povećava rizik od nastanka raka dojke, što je pogrešno izveden zaključak na osnovu podatka da je veliki deo žena kod kojih je otkrivena ova vrsta raka, koristio kontraceptivne pilule. Međutim, objašnjenje leži u činjenici da žene koje koriste kontraceptivne pilule vode više računa o svom zdravlju, pa su ranije otkrile da boluju od ove vrste raka, u odnosu na broj žena koje su nemarnije prema sopstvenom zdravlju.
Odgovor 3: Zajedniči sastojak skoro svih preparata za sunčanje je oksibenzon koji omogućuje zaštitu u širokom spektru UVA i UVB zraka. Mnogi smatraju da ovo jedinjenje kada se upije kroz kožu, u telu „imitira“ estrogen i tako dovodi do hormonskog disbalansa, što dalje, recimo, može da prouzrokuje rak dojke. Međutim, ne postoje studije koje su ove tvrdnje pokazale tačnim, čak i kada je izloženost ovom jedinjenju bila mnogo veća u odnosu na normalnu količinu kojoj su ljudi izloženi korišćenjem preparata za sunčanje. Evropski naučni odbor za robu široke potrošnje (The Scientific Committee on Consumer Products (SCCP)) je 2008. godine zaključio da ipak oksibenzon nema značajno negativan uticaj na ljudsko telo, osim što u nekim slučajevima može izazvati alergijske reakcije, i dozvolila upotrebu ovog jedinjenja u preparatima do 10%. Ista granica se primenjuje i u Australiji, dok je u Kanadi i SAD smanjena na 6%. Najniža granica se primenjuje u Japanu i iznosi 5%. Međutim, na tržištu postoje i drugi preparati za zaštitu od UV zračenja, a koji ne sadrže ovu supstancu. Uglavnom, i pored svega upotreba ovih preparata se ne preporučuje za decu do 2 godine starosti, jer se oksibenzon lakše upije kroz dečju kožu, a toksini se teže izbacuju u odnosu na isti proces kod odraslih osoba. Zato se kod dece preporučuje fizička zaštita od Sunca.
Posle svega, moglo bi se reći da se svakako treba zaštiti od sunca, ne treba ga izbegavati potpuno, ali treba pažljivo birati sredstva za zaštitu… So be sun smart!
(Fotografije: theltrainer.com, choice.com.au)