Telepatija je obeležje naučne fantastike – samo pomislite na G. Spoka ili Džedaje. Nova istraživanja pokazuju da komunikacija mislima ne pripada više samonaučnoj fantastici.
Međunarodni tim naučnika je pokazao ono što oni zovu “Brain to Brain” komunikacija, slanjem reči “hola” i “ciao” izneđu dvoje ljudi udaljenih hiljadama kilometara.
“Bili smo u stanju da direktno prenesemo misli sa jedne osobe na drugu, bez potrebe da govore ili pišu”, koautor studije dr Alvaro Pakval-Leon neurolog u Bet Izrael Diakonas Medicinskom centru i professor na Harvard Univerzitetu na fakultetu za medicinu, navodi se u pisanoj izjavi.
Paskval-Leon i njegove kolege prikačili su elektrode na mozak jedne osobe u Indiji i na mozak tri osobe u Francuskoj, a zatim su od osobe u Indiji tražili da pošalje poruku drugima.
Istraživači su koristili elektroencelogram, koji beleži električne aktivnosti mozga, da bi detektovali poslatu poruku pošiljaoca.
Zatim kompjuter prevodi poruku u binarni kod i šalje ga u Francusku, gde je ponovo pretvara u električni impuls i šalje ga mozgu primaoca putem procesa koji se zove transkranijalna magnetna stimulacija. Impuls proizvodi treperavu svetlost u periferalnom vidu subjekata, koji su oni mogli da dekodiraju i protumače orginalnu poruku.
Ovo nije prvi put da su naučnici povezali ljude “Brain to Brain” putem interfejsa. Prošle godine, naučnici sa univerziteta u Vašingtonu su uspešno poslali moždani signal preko interneta da kontrolišu i pokreću ruke svog kolege.
Dok je današnji “Brain to Brain” interfejs jednostavan, naučnici predviđaju sofisticiraniju verziju tehnologije koja može olakšati komunikaciju ljudima koji imaju problema sa govorom, kao što su žrtve moždanog udara.
“Nadamo se da bi u dužem periodu ovo moglo radikalno da promeni način na koji komuniciramo jedni sa drugima”, rekao je dr Đulio Rufini teoretski fizičar koji radi u Starlab u Barseloni i koautor studije.
Studija je objavljena 19 Avgusta u časopisu PLOS ONE.
Mislite: mislima i električnom strujom, pomoću kompjutera? Šta se desilo sa ozbiljnošću i preciznošću, gde je korektnost?
poceli ste i vi da budete u trendu, kao vidovita zorka ….
Pomenuti rad (link na kraju teksta) objavljen je u naučnom časopisu sa relativno visokim impakt faktorom (4.4 u 2010. god, 3.5 u 2013. godini) pa je to sasvim dovoljan razlog da se istraživanje smatra naučnim.
Nažalost, ovaj tekst se “provukao” sa nešto lošijim kvalitetom u smislu preciznosti, jezika i gramatike i to će u buduće biti rešeno.
Intersantno bili boli znati i kakav je kavlitet poruke, u smislu da li je to samo neko osećaj sreće, bola, uzbuđenja ili se tako može preneti i soženija poruka