CERN puni 60 godina i slavi miroljubivu saradnju za nauku

Ženeva, 29. septembar 2014 CERN, Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, danas duva u 60 svecica na manifestaciji kojo prisustvuju zvanične delegacije iz 35 zemalja. Osnovan 1954. godine, CERN je danas najveća laboratorija za fiziku čestica na svetu i najbolji primer međunarodne saradnje koji okuplja naučnike iz skoro 100 nacionalnosti.

Začeci CERN-a javili su se u kasnim četrdesetim godinama dvadesetog veka. Nakon Drugog svetskog rata, mala grupa vizionarskih naučnika i članova javne administracije, sa obe strane Atlantika, identifikovala je fundamentalna istraživanja kao potencijalno vozilo za ponovnu izgradnju kontinenta i za negovanje mira u problematičnom regionu. Iz ovih ideja se rodio CERN 29. septembra 1954. godine, sa dvojnim mandatom da stvara izvrsnu nauku i da ujednini nacije. Ovaj plan saradnje je radio izuzetno dobro tokom godina i proširio se na sve kontinente.

“Već šest dekada CERN predstavlja mesto gde ljudi mogu da rade zajedno, bez obzira na njihovu kulturu i nacionalnosti. Mi formiramo most izmedju kultura tako što govorimo jedinstvenim univerzalnim jezikom, a to je jezik nauke,” rekao je generalni direktor CERN-a Rolf Hojer. “Zaista, nauka je esencijalni deo kulture. Maestro Aškenazi, koji ovde danas diriguje Omladinskim orkestrom Evropske unije, se najrečitije izrazio rekavši da muzika reflektuje realnost našeg duhovnog života i pokušava da nam prenese suštinu postojanja, i da je misija nauke vrlo slična – ona takođe pokušava da objasni svet oko nas.”

CERN je nastao 29. septembra 1954. kada je na snagu stupila konvencija koju je potpisalo 12 osnivačkih zemalja članica. Nastavljajuću uspeh tokom godina, CERN je privukao nove zemlje i zaista postao globalna organizacija. Danas ima 21 zemlju članicu i preko 10 000 korisnika širom planete, sa još zemalja koje se prijavljuju za članstvo.

“CERN je vremenom postao vodeća laboratorija za fiziku čestica, uvek usmerena ka postizanju izvrsnosti”, rekla je Agnješka Zalevska, predsednik Saveta CERN-a. CERN se bavi fundamentalnom fizikom, sa ciljem da pronađe od čega je sastavljen i kako radi univerzum. Od 1954. godine, izgled fundamentalne fizike se dramatično promenio. Tada je znanje o materiji na najmanjim skalama bilo ograničeno na jezgru atoma. Za 60 godina fizika čestica je unapredila znanje o silama i materiji na najmanjim skalama, razvila čvrstu teoriju zasnovanu na ovom znanju i poboljšala naše razumevanje univerzuma i njegovog početka.

Tokom godina, fizičari iz CERN-a su doprineli ovom progresu dok je niz sve većih i moćnijih aksceleratora omogućio naučnicima da istraže nove granice energija. Među brojnim dostignućima, neka otkrića su dramatično poboljšala shvatanja fundamentalnih prirodnih zakona i omogućila napredak tehnologija. Ovde ubrajamo otkriće čestice koja prenosi slabu silu, za koje su Karlo Rubia i Sajmon van der Meer dobili Nobelovu nagradu 1984-te, izum svetske internet mreže (Tim Berners-Li, 1989), razvoj revolucionarnog detektora čestica, za koji je Džordž Čarpak dobio Nobelovu nagradu 1992, i otkriće Higsovog bozona 2012. godine, dokazujući postojanje Brut-Angler-Higs mehanizma, koji je doveo do Nobelove nagrade uručene Piteru Higsu i Fransoi Angleru 2013. godine.

Danas se u CERN-u nalazi najveći akcelerator čestica na svetu, Veliki hadronski sudarač (Large Hadron Colider – LHC). Sa ponovnim pokretanjem LHC-a sledeće godine, CERN će nastaviti potragu za odgovorima na neka od najfundamentalnijih pitanja o univerzumu.

Srbija u CERN-u

• Bivša Federativna Narodna Republika Jugoslavija je bila jedna od dvanaestevropskih država osnivača CERN-a, septembra 1954.
• Od 1961. do 1995. Jugoslavija je imala status posmatrača. Srbija je naslednica bivše Jugoslavije, a od 1995. godine je nastavila saradnju sa CERN-om, kao samostalna država.
• 9. jun 2001: potpisan Ugovor o naučnoj i tehničkoj saradnji između CERN-a i Srbije.
• 12. avgust 2005: potpisan Memorandum o razumevanju za podržavanje i funkcionisanje eksperimenata ATLAS i CMS.
• Mart 2009: Molba Srbije za prijem u CERN.
• 10. januar 2012: potpisan Ugovor prema kome Srbija postaje pridruženi član sa statusom koji vodi ka punopravnom članstvu u CERN-u.
• Mart 2012: Skupština Srbije je ratifikovala ovaj ugovor.
• Februar 2014: Sporazum o naučnoj i tehničkoj saradnji: između CERN-a i Fizičkog fakulteta i između CERN-a i Instituta za fiziku.

Do sada, a naročito tokom punopravnog članstva Jugoslavije (1954—1961), nekoliko industrijskih kompanija iz Srbije je učestvovalo u izradi magneta za akceleratore (PS, SPS), kao i nekih delova
detektora za eksperimente u CERN-u. Najpoznatije među tim srpskim industrijskim kompanijama su „Ivo Lola“, MINEL, i posle 2000. Zastava alati (danas “UNIOR Components” i „Lola Korporacija“).

Srpski naučnici su učestvovali aktivno u projektima od osnivanja CERN-a. Najvažnija učešća srpskih naučnika u CERN-ovim eksperimentima (projektima) su:

• ISOLDE: Institut „Vinča“ (1987—2003), Univerzitet u Novom Sadu (od 1990)
• DELPHI (od 1995): Institut „Vinča“
• CMS: Institut „Vinča“ (od 1997) i Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu (od 2001)
• ATLAS (od 2002): Institut za fiziku i Institut „Vinča“ (od 2008)
• LHC-GRID (od 2006): Institut za fiziku
• SHINE-NA61 (od 2011): Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu i Institut za fiziku.

Trenutno oko 30 srpskih naučnika i inženjera radi u CERN-u.

(Izvor: IPB)