Dekodiranje stvarnosti ili univerzum kao kvantna informacija

Retko kada možemo naći ozbiljnu naučnu ili naučno popularnu knjigu na srpskom jeziku. Obično su na engleskom koje usled rogubatnog prevoda na srpski izgube one finese koje im maternji jezik utka u obično kompleksni sadržaj. Ali, desi se i izuzetak. Ovoga puta izuzetak je dvostruki. Knjiga koja će biti opisana izuzetno je naučno aktuelna te se može smatrati ozbiljnom nadogradnjom serijala Hokingovih knjiga. Druga posebnost se ogleda u činjenici da je napisana od strane naučnika srpskog porekla.

O kojoj knjizi je reč?

Odgovor glasi, “Dekodiranje stvarnosti” ili univerzum kao kvantna informacija.

Kako to da nismo čuli za nju?

To je zanimljivo pitanje i odgovor bi ležao verovatno u uobičajenoj destrukciji i svakodnevnoj histeriji našeg društva koje kao da automatski pojačavaju samo akumulirani bes u odnosu na konstruktivne vesti. Ali to opet nije tema, a nove pitanje koje se nameće je ko je napisao ovu knjigu?

Autor knjige je profesor Vlatko Vedral. Vlatko Vedral je profesor kvantne fizike i trenutno naš najcitiraniji naučnik u svetu. Ovo je trenutak kad bi pravim posetiocima Sveta nauke pažnja trebala da ode na maksimum. I ako je tako, onda najpre u par rečenica nešto najosnovnije o Vlatku Vedralu.

Kratka biografija. Vlatko Vedral je rođen 1971. godine u Srbiji. Nakon matematičke gimnazije u Beogradu, osnovne studije fizike završio je na Imperial koledžu u Londonu. Danas je profesor kvantne fizike na Oksfordu u Engleskoj i nacionalnom Univerzitetu u Singapuru. Specijalnost mu je kvantna spletenost i kvantna informatika. Autor je 200+ naučnih radova citiranih preko 10.000 puta. Autor je nekoliko naučnih i naučno popularnih knjiga, od kojih posebno je popularna knjiga o kojoj trenutno pišemo.

Vratimo se Dekodiranju realnosti. Ovde neće biti prepričana knjiga. Ozbiljna recenzija ne dozvoljava prepričavanje. Biće dotaknute neke od ključnih tačaka, te koristićemo snagu reči da utičemo da kroz svoj primerak nastavimo dalju polemiku u komentarima.

Posetiocima ovog sajta postavio bih jedno pitanje. Da li se sećate trenutka koji vas je posebno izazvao i koji vam je trasirao nauku kao profesiju, hobi ili možda opsesiju? Za profesorda Vedrala to je bila rečenica satkana od svega tri reči “Informacije su fizičke“.

Upravo teorijom informacija Vlatko počinje prvo poglavlje u analiziranju termina “Ex nihilo” ili principa stvaranje nečega iz ničega. Princip koji se provlači u naučnom, filozofskom, ali i religijskom prostoru kao najveća enigma. Naučni odgovor koji profesor Vedral trasira iz ovog principa je nešto najuzbudljivije što sam ikada pročitao. Njegov odgovor dobićete nakon uzbudljive metaforične utakmice nekoliko uticajnih igrača koji isprepletno jedan uz drugi čine naš kvantni univerzuum.

Ko su ovi igrači?

U prvom delu utakmice:

• Prvi igrač je Šenonova teorija informacija koja matematički uobličava verovatnoću nekog događaja.
• Kroz digitalnu romansu saznaćete zašto je priroda izabrala da DNK lanac, umesto bitova kao osnovnog kvanta informacije sadržaj ispisuje sa 4 baze. Neverovatno uzbudljiva apstrakcija.
• Zatim na scenu stupa drugi zakon termodinamike koji u priči o entropiji kao meri za neuređenost sistema obajšnjava živi svet iz ugla informacije.
• Nakon toga saznaćete zašto sreća prati hrabre i zašto para na paru ide. Da li ste znali da se oscilacije cena akcije na berzi takođe mogu opisati Šredingerovom jednačinom? Posebno je paradoksalno da doktori nauka za kvantnu mehaniku rade ovaj posao u najvećim brokerskim kućama.
• I onda dolazi socijalna interakcija, da da, dobro ste pročitali, kraljica društvenih nauka, socijologija je dotaknuta iz ugla informacije. Očekujem da će u nastavku koji se priprema posebna analiza biti data internetu i socijalnim mrežama, kao nekoj evoluciji socijalne interakcije.

U drugom delu utakmice nastaje zaplet.

Na scenu stupa njeno veličanstvo kvantna mehanika sa svojih nekoliko neintuitivnih koncepata. Pojam kjubita, paralelizam, kvantna spletenost i tunelovanje je nešto što nije nimalo intuitivno makroskopskim bićima kao što je čovek.

Dotaknimo u najkraćem kvantne računare. Za razliku od standarne digitalne elektronike koja je bazirana na operacijama Bulove algebre, tj. na manipulacijama nula i jedinica koje se aproksimiraju tranzistorima u zakočenju ili zasićenju koncept kjubita je mnogo kompleksniji. Koncept kjubita je verovatno jedan od najsloženijih fenomena za razumevanje, jer pored postojanja stanja nule i stanja jedinice, postoji i takozvano spleteno stanje kada u isto vreme postoje i nula i jedinica. Ovaj paralelizam dovodi do strahovitih ubrzanja u određenim segmentima obrade informacija, a za više detalja o kvantnim računarima pogledajte ovaj link.

Kvantni računari se ubrzano razvijaju, mogućnosti ove tehnologije su revolucionarne te samim tim ogromni budžeti su u igri. Britanija ulaže mnogo para. Amerika da i ne govorimo, Japan se ozbiljno uključio u primenu ove tehnologije, a od nedavno ogroman budžet svojim naučnicima stavila je na raspolaganju i Kina. Rusija ćuti, a šta smera u pozadini ostaje da nagađamo.

– pred kraj drugog dela dešava se zaplet. Totalno indeterministički svet postaje klasično deterministički bez šanse da se desi izuzetak. Dozvolite da vam profesor Vedral prenese ovu priču.

Ulazimo u treći deo.

– Uz mnogo zanimljivih koncepata, metafora, detalja iz istorije nauke i biografija naučnika, tokom cele knjige lagano se kreće u zadatak brojanja ukupne informacije koju sadrži naš univerzuum. Dok naučnici troše decenije na uobličenju velike teorije koja će konačno povezati fiziku mikrosveta (kvantnu mehaniku) sa teorijom relativnosti, tj. fizikom masivnih tela koncept informacije kao da im je promakao. Veoma su uzbudljive moći kvantne informacije. Posebno je izazovno kako je “Božja volja” i njena snaga sagledana iz informacionog ugla.

Knjiga je originalno objavljena na engleskom 2008. Do danas, kraj 2014, pojedini segmenti obrađivani u njoj, poput kvantnih računara na primer eksponencijalno su napredovali u tehnološkom smislu reči. Međutim u naučnom, gnoseološkom smislu, po snazi ideje koju nosi ova knjiga nema ni mrvice zastarelosti. Posle svake rečenice, na kraju pasusa ili poglavlja odgovori samo nastavljaju da se prevrednavaju iznova i iznova.

Knjiga potražuje višestruko čitanje. Ali sve što je zanimljivo ima kraj. Ili novi početak, do kojeg ostaju neka stara i izviru nova pitanja. Neka od otvorenih pitanja su namenjena svakom akademskog građaninu, na primer, postoji li veza između krutih i lakih nauka? Dok su druga kompleksna i za najveće multidisciplinarce, da li je kvantna fizika uništila savremenu filozofiju, budući da filozofi nisu stigli da se dovoljno edukuju?

Ali. Kvantna informacija ne traži uzrok da bi se desila. Ona se dešava svakog trenutka.

I dok ona grabi ka večnosti neko će postaviti prosto pitanje gde nabaviti knjigu? Ukucajte u Google “dekodiranje stvarnosti” i sve će vam se samo kasti.