Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina “Srpska” ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.

Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve bolje načine da mere vreme. Korišćene su različite jedinice, različiti načini i različiti kalendari. Tokom poslednjih nekoliko hiljada godina korišteno je više od 1500 kalenara, većina ovih kalendara korišćena je za verske potrebe. Danas je u upotrebi ostalo još oko 50 različitih vrsta kalendara.

Kad god i gde god nastajali kalendari su imali zajedniči cilj – da omoguće što tačnije merenje vremenskih intervala. Svi narodi nastojali su da naprave što tačniji kalendar, kalendar koji bi im omogućio da prate periodične promene u prirodi i tako olakšaju život i rad, gajenje stoke i useva. Kako je zadatak svih kalendara bio da prate periodične promene u prirodi, njihovi tvorci su nastojali da ih povežu sa nekim vidljivim promenama na nebu, sa Suncem, Mesecom i zvezdama. Mnogo noći i dana provodili su tadašnji astronomi, astrolozi, vračevi, proroci i ostalo sveštenstvo gledajući nebo i uočavajući pravilnosti.

Kalendar Starih Slovena

Često se o Slovenima (kao i mnogim narodima koji danas naseljavaju Evropu) razmišlja kao o krajnje necivilizovanom narodu koji nije imao svoje pismo, niti svoj kalendar. Međutim, kao i većina drugih naroda tako su i Sloveni imali svoj način merenja vremena i određivanja godišnjih doba.

Neka ukazuju na to da su Stari Sloveni imali svoj kalendar u prehrišćanskom periodu, čak u II veku, iako su tad pisali samo “čertami i rezami”, a brojali pomoću raboša. Njihov kalendar, verovatno, nije bi ni nalik onome što danas smatramo kalendarom, ali bio je solarnog tipa. Godina je na ovim kalendarima podeljena na dvanaest delova sa upadljivim simbolima vatre i sunca na osnovu čega se zaključuje da su Sloveni imali svoj solarni kalendar, sa jasnom podelom na godišnja doba, sa dvanaest meseci u kojima su poslovi i dani uskladjeni sa prirodnim pojavama (oranje, setva, žetva, lov, gajenje biljaka), uz tačno označene datume „paganskih“ praznika. Nazivi se nisu podudarni jer su Sloveni živeli na velikom prostoru od severa do juga, pa poljski radovi nisu počinjali svuda u isto vreme. Radovi na severu i u planinskom području kasne za čitav mesec, pa otud isti nazivi za različite mesece.

	Lužičkosrpski	Srpski	Ukrajinski	Češki	Beloruski	Hrvatski	Poljkski
1.	Wulki rožk	Коложег	Січень	Leden	Студзень	Siječanj	Styczeń
2.	Maly rožk	Сечко	Лютий	Únor	Люты	Veljača	Luty
3.	Naletnik	Дерикожа	Березень	Březen	Сакавик	Ožujak	Marzec
4.	Jutrownik	Лежитрава	Квітень	Duben	Красавик	Travanj	Kwiecień
5.	Rožownik	Цветањ	Травень	Květen	Май	Svibanj	Maj
6.	Smažnik	Трешњар	Червень	Červen	Чэ’рвеь	Lipanj	Czerwiec
7.	Pražnik	Жетвар	Липень	Červenec	Лiпень	Srpanj	Lipiec
8.	Žnjenc	Гумник	Серпень	Srpen	Жнiвень	Kolovoz	Sierpień
9.	Požnjenc	Гроздобер	Вересень	Září	Верасень	Rujan	Wrzesień
10.	Winowc	Шумопад	Жовтень	Říjen	Кастрычник	Listopad	Październik
11.	Nazymnik	Студен	Листопад	Listopad	Листопад	Studeni	Listopad
12.	Hodownik	Коледар	Грудень	Prosinec	Снежань	Prosinac	Grudzień

Sloveni su imali i svoje nazive za dane u sedmici. Ovi nazivi su im zajednički, što je jedan od dokaza da su nastali u vreme pre dolaska na Balkan, dok su još svi živeli zajedno u prapostojbini. Njihova nedelja imala je šest dana, pet radnih i i jedan kad se nije radilo. Poreklo naziva dana u nedelji:

• nedelja je bila dan kada se ne radi, “ne dela“
• ponedeljak je bio dan posle nedelje “po nedelji“ prvi dan)
• utorak je bio „vtori“ dan (drugi dan)
• sreda je sredina nedelje, srednji dan
• četvrtak je bio četvrti dan
• petak je peti dan.

Subota je šesti dan, odnosno sedmi, ako računamo i nedelju. Sloveni počinju da pominju ovaj dan tek sa prelaskom u hrišćanstvo i to je jedini dan u nedelji sa neslovenskim nazivom. Taj naziv potiče iz asirskog jezika, odakle su ga preuzeli Jevreji još u doba kad su preuzeli od njih i kalendar.

Stari Sloveni su, verovatno, imali bezimenu sedmicu u godini, kao i bezimen dan u sedmici. Ovi dani su bili posvećeni opasnom božanstvu čije ime nije smelo ni da se pominje, da se ne bi na taj način dozvalo zlo. Zbog tog je kod Slovena taj dan označen tuđom rečju “subota” i do današnjih dana se tog dana drži pomen mrtvima.

Nakon prihvatanja hrišćanstva Stari Sloveni prihvatili su i kalendar. Proces prelaska Slovena u hrišćanstvo i napuštanja stare slovenske vere trajao je od 1. veka do kraja srednjeg veka. Prihvatanje hrišćanstva je u početku uglavnom teklo dobrovoljno ali je kasnije sprovođeno zakonskom prisilom, pa i nasiljem. Različiti slovenski narodi primili su hrišćanstvo u različito vreme: Slovenci u VII veku, Česi, Hrvati, Bugari, i Srbi u 9. veku, Poljaci i Istočni Sloveni u 10. veku, a Pomorani tek oko 1168. godine. Masovno prihvatanje hrišćanstva među Južnim Slovenima je započelo doseljavanjem na Balkansko poluostrvo, da bi se kasnije nastavilo organizovanom misionarskom delatnošću Vizantije.

Kako do (savršenog) kalendara?

Da bi upoznali kalendare moramo pre toga da upoznamo neke od osnovnih astronomskih pojmova i veličina, na kojima se ti kalendari baziraju. Verovatno jedan od najvažnijih pojmova je tropska godina.

Tropska godina je srednji vremenski razmak između dva uzastopna prolaska Sunca kroz gama tačku (tačka prolećne ravnodnevnice), ili rečeno jednostavnije – vreme između dva početka proleća. Njena vrednost iznosi 365,242190419 dana (oko 365 dana 5 časova i 50 minuta). Možda ste već primetili jedan od skoro nerešivih problema na putu ka tačnom kalendaru – ovoliko decimala, ali to nije kraj! Tropska godina nije konstantna, njeno trajanje odstupa od srednje vrednosti i po nekoliko minuta. Takođe, tropska godina je sve kraća i kraća, tokom jednog ljudskog veka nastane promena na šestoj decimali!

Možda deluje da je ovo malo i zanemarljivo ali to je razlog zbog koga niko nikada neće moći da napravi apsolutno tačan kalendar, cilj svakog tvorca kalendara je se kalendarska godina što više približi tropskoj godini. Istovremeno, ove promene u trajanju tropske godine i jedan su od razloga što se stari kalendari stalno zamenjuju novim, tačnijim.

Druga dva značajna pojma vezana su za Mesec. Pre svega to je sinodički mesec – vreme koje je potrebno za jedan pun ciklus Mesečevih mena (period između dva mlada Meseca). I ovaj vremenski interval nije konstantan, u proseku traje 29,5 dana (uz odstupanje od nekoliko sati). Kao i trajanje tropske godine tako se i trajanje sinodičkog meseca menja tokom vremena. Kružeći oko Zemlje Mesec se stalno udaljava i potrebno mu je sve više i više vremena da obiđe oko naše planete. Iz ovog razloga ni kalendari bazirani na sinodičkom mesecu ne mogu da budu apsolutno tačni. Sinodički mesec određuje lunarnau godinu – period od 12 srednjih sinodičkih meseci. Ova godina je kraća od tropske godine za oko 11 dana.

Na osnovu „etalona“ godine svi kalendari mogu se podeliti u tri osnovne grupe:

1.  solarni – trajanje kalendarske godine teži trajanu tropske godine (julijanski, gregorijanski, Hajamov kalendar)
2.  lunarni – trajanje kalenarske godine teži trajanju lunarne godine (neki arapski kalendari)
3.  lunarno-solarni – kalendarski mesec usaglašen je sa lunarnim mesecom a kalendarska godina sa tropskom godinom (kineski, japanski, vijetnamski, jevrejski kalendari)

Tokom istorije Evropskih naroda najveći značaj imali su julijanski i gregorijanski kalendar. Istorija ova dva kalendara počinje u starom Rimu. Kalendar Starih rimljana bio je lunarni. Godina tog kalendara bila je kratka, trajala je 304 dana, i bila je podeljena na 10 meseci. Prema tom kalendaru godina je počinjala 1. marta. Rimski kralj Numa Pompilije (753 – 673 god. pre nove ere) godini je dodao još dva meseca i tada je godina trajala 355 dana. Da bi se kalendarska godina izjednačila sa Sunčevom povremeno je dodavan trinesti, prestupni, mesec. Nije postojalo nikakvo pravilo za dodavanje ovog meseca i to je bila politička odluka – kada je bilo potrebno produžiti mandat nekom konzulu dodavan je mesec. Poslednja godina ovog kalendara poznata je pod nazivom „poslednja godina zabune“ i trajala je „samo“ 445 dana.

Kalendar u Starom Rimu

Rimski imperator Gaj Julije Cezar (100 – 44 god. pre nove ere) uvideo je ogromne probleme ovog kalendara i odlučio je da stane na put ovom „političkom“ kalendaru Na njegov poziv u Rim je stigao Sozigen, grčki astronom, koji je trebao da napravi kalendar baziran na prirodi, tj. na astronomskim principima. Sozigen je napravio novi kalendar koji su rimljani, u čast Julija Cezara, nazvali julijanski. Primena ovog kalendara počela je 1. januara 45. godine pre nove ere.

Sistem godina koji je uveden u ovaj kalendar nastavio je da važi i do današnjih dana. Godine su podeljene na proste (traju 365 dana) i prestupne (traju 366 dana). Pravilo smenjivanja prostih i prestupnih godina (tzv. interkalaciono pravilo) je jednostavno – prestupna je svaka četvrta godina. Na ovaj način prosečna julijanska godina trajala je 365,25 dana, tj. 11 minuta i 15 sekundi duže od tropske godine. Ova „mala“ greška značila je odstupanje od 3 dana na svakih 400 godina.

Jula 325. godine nove ere, na Prvom vaseljenskom crkvenom saboru u Nikeji hrišćanska crkva prihvatila je julijanski kalendar. Tada je kanonizovano i pravilo za određivanje Uskrsa. Uskrs je trebao uvek da bude u nedelju, posle prvog prolećnog punog meseca. Izbačena su i tri dana (razlika koja je nastala od uvođenja kalendara) da bi prolećna ravnodevnica padala 21. marta, onako kako je bilo u vreme dok je Isus bio živ.

Nekoliko vekova kalendar i interkalaciono pravilo nisu menjani. Do XVI veka odstupanje je već bilo veliko i lako se primećivalo. Proleće je tada počinjalo 11. a ne 21. marta. Ponovo je bila potrebna promena kalendara.

Reforma julijanskog kalendara

Papa Gregorije XIII je po računu napuljskog astronoma Luiđija Liloa reformisao kalendar. Po njemu je nov kalendar nazvan gregorijanski. Uvedene novine nisu bile velike ali značile su veliko povećanje tačnosti. Nov kalendar odstupao je od tropske godine za samo 26 sekundi. Osnovna razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara nastala je onog dana kada je kalendar uveden. Posle četvrtka 4. oktobra 1582. godine nastupio je petak 15. oktobar 1582. godine. U novom kalendaru, gregorijanskom, ne postoje daumi od 5. do 14. oktobra 1582. god. Ova promena imala je mnogo protivnika među ljudima tog vremena, neki od njih čak su smatrali da im neko na taj način “krade” deset dana zivota.

Osim preskakanja suvišnih dana promenjeno je i interkalaciono pravilo – zadržano je pravilo da je svaka četvrta godina prestupna, ali dodat je izuzetak. Prema novom pravilu godine kojima se završavaju vekovi (1700, 1800, 1900, 2000 itd) prestupne su samo ako su deljive sa 400.

Gregorijanski kalendar je prvo usvojen u katoličkim zemljama a kasnije ga prihvataju i protestanti. Otpor prema novom kalendaru najduže je trajao (ili bolje rečeno traje) u pravoslavnim zemljama. Danas je ovaj, gregorijanski, kalendar jedini standardni kalendar za merenje vremena u celom svetu.

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prihvatila je gregorijanski kalendar 1919. godine. Te godine, posle 18. januara osvanuo je 1. februar.

Kalendar Milutina Milankovića – “Srpski kalendar”

Dugo nakon uvođenja gregorijanskog kalendara pravoslavne crkve su nastavile da koriste julijanski, Cezarov, kalendar neobraćajući pažnju na njegove nedostatke i odstupanja. Tek je u XX veku zaključeno da je potrebna promena. Godine 1923. na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu razmatran je problem kalendara. Kongresu nisu prisustvovali predstavnici Ruske pravoslavne crkve (zbog problema u SSSR), Bugarske pravoslavne crkve (zbog raskola sa Vaseljenskom patrijaršijom) i predstavnici Antiohijske, Aleksandrijske i Jerusalimske patrijaršije.

Delegacija Srpske pravoslavne crkve predložila je početak rada na pravljenju novog, još tačnijeg kalendara.

Predložena reforma bila je zasnovana na Trpkovićevoj reformi kalendara, zaključci carigradskog kongresa bili su:

• Trinaest dana treba dodati na julijanski kalendar. Oni predstavljaju akumuliranu razliku u računanju vremena od ekumenskog Sabora održanog u Nikeji 325. godine.
• Crkveni praznici koji padaju u dane između 1. i 14. oktobra, a koji su izostavljeni iz kalendara, slaviće se svi 14. oktobra, ako nadležni sveštenik ne predloži drugačije.
• Svi meseci u godini imaće isti broj dana i ubuduće kao i do tada. Februar će imati 28 dana u prostoj godini, a 29 dana u prestupnoj.
• Kao i ranije i dalje će postojati dve vrste godine: prosta (neprestupna) sa 365 dana i prestupna sa 366 dana. Prestupna će biti svaka četvrta godina, odnosno ona koja je deljiva sa brojem 4 bez ostatka.
• Izuzetak od pravila su sekularne (vekovne) godine: Sekularne ili godine stoleća (one koje se završavaju sa 00 na kraju) biće prestupne samo ako broj vekova podeljen sa brojem 9 daje ostatak 2 ili 6. Drugim rečima, ako broj godina podeljen sa 900 daje ostatak 200 ili 600, ta godina će biti prestupna (2000, 2400, 2900, 3300, 3800, itd.). Ostale su proste (2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800, 3000, 3100, 3200, 3400, 3500, 3600, 3700 itd.).
• Fiksni svetovni praznici zadržaće datume koje su imali i do tada.
• Pokretni praznici zavisiće od datuma Vaskrsa. U saglasnosti sa kanonskim odredbama, Vaskrs će se slaviti prve nedelje posle punog Meseca posle prolećne ravnodnevnice.
• Uskršnji pun Mesec biće određen astronomskim proračunom, koji za reper uzima meridijan koji prolazi kroz kupolu Hristovog hrama u svetom gradu Jerusalimu.
• Vaseljenski patrijarh zahtevaće od Petrograda, Atine, Beograda i Bukurešta da izračunaju dugoročnu tabelu kada pada Vaskrs i dužni su je dati svim ostalim pravoslavnim crkvama.
• Ova reforma julijanskog kalendara ne može ni na koji način biti smetnja za kasnije promene koje mogu biti učinjene od drugih hrišćanskih crkava.

Novi kalendar je trebao da zameni julijanski i da bude tačniji od gregorijanskog. Istovremeno, ovaj kalendar trebao je da bude sličan svojim prethodnicima da prelazak ne bi bio komplikovan. Zadatak nije bio uopšte lak i poveren je jednom čoveku, srbinu, iz Beograda.

Taj čovek zvao se Milutin Milanković (1879 – 1958), i bio je sigurno jedan od naših najznačajnijih naučnika. Milanković je naš najcitiraniji naučnik i jedno od najslavnijih imena u svetskoj klimatologiji, gde je mesto zaslužio teorijom ledenih doba. Veliki doprinos dao je astronomiji, nebeskoj mehanici, geofizici, geografiji. Njegovo delo “Kanon osunčavanja” proglašeno je 1995. godine, od strane evropskih i američkih naučnika jednim od najumnijih i najznačajnijih naučnih ostvarenja XX veka. Za razliku od Tesla ili Pupin svetsku slavu nije stekao u najvećim naučnim centrima Evrope i Amerike već je radio u Srbiji, u Kapetan Mišinom zdanju, na Beogradskom Univerzitetu. Naučnike širom sveta fascinirao je brilijantnim idejama I složenim matematičkim proračunima, koje je izvodio koristeći samo papir, olovku i nesto malo pomoćnih računskih skalamerija.

Upravo on, Milutin Milanković, odgovorio je na poziv crkve, naroda kome je i on pripadao, i krenuo u pravljenje novog kalendara.

Milankovićev kalendar bio je nastavak reforme kalendara kojom su se bavili mnogi naši naučnici, a najpoznatiji od njih bio je Maksim Trpković.

Reforma Maksima Trpkovića

Maksim Trpković je rođen 1864. godine u selu Orlanci (Makedonija). Kasnije sa porodicom prelazi u Beograd gde je postao profesor matematike i fizike. Rezultate rada na reformi julijanskog kalendara objavio je 1900. godine u radu “Reforma kalendara”. Primetio je da ukoliko se 7 dana oduzme u toku 900 Julijanskih godina dobija se, u proseku, greška od samo 2 sekunde u odnosu na pravu godinu.

Najveći problem bio je smisliti jednostavan način da se ovih 7 dana “oduzme” tokom 9 vekova. Trpkovićev predlog bio je da godine na kraju veka kojima su prve dve cifre deljive sa 9 sa ostatkom 0 ili 4 budu prestupne, a ostale obične, na primer 2200, 2700, 3100 i 3600 godina bila bi prestupne a ostale obične.

Međutim, ovde se pojavio problem – godina 2000. po gregorijanskom kalendaru je prestupna a prema Trpkovićevom predlogu je obična.

Posle ovog dela Trpković je nastavio rad na određivanju dana Uskrsa. Umro je 1924. godine.

Kalendar Milanković-Trpković

Milanković je izvršio neke (manje) prepravke u Trpkovićevoj reformi kalendara. Primetio je da se period obilaska Zemlje oko Sunca produžava za 1,7 milisekunde na svakih 100 godina, usled plimskog delovanja Sunca i Meseca čime je dodatno povećao tačnost kalendara.

Trpkovićevu šemu šemu za određivanje prestupnih godina (i raspoređivanje 7 dana) zamenio je šemom prema kojoj bi prestupne bile one godine na kraju veka kod kojih je broj vekova (prve dve cifre) deljiv sa 9 sa ostatkom 2 i 6. Na ovaj način prestupne godine su postale 2000, 2400 i 2900, prva razlika između reformisanog julijanskog i Gregorijanskog kalendara bi bila tek 2800. godine.

Milanković je na Kongresu pravoslavnih crkava 1924. godine predstavio reformu kalendara pod nazivom “Kraj julijanskog kalendara i nov kalendar pravoslavne Crkve”. Ovaj, Milankovićev kalendar (tj. kalendar Milanković-Trpković, ili reformisani julijanski kalendar, kako se često naziva) je do dan danas neprevaziđen, prema tačnosti i jednostavnosti primene, u startu otklanja nedostatak julijanskog kalendara i usaglašava ga sa gregorijanskim a onda u oba kalendara uvodi dodatnu tačnost. Svi praznici bi trebali da budu usaglašeni sa novim kalendarom, Milankovićevim. Razlika između ovog i gregorijanskog javlja se tek za skoro hiljadu godina.

Pravilo za određivanje Uskrsa nije dirano. Dan Uskrsa bi se i dalje određivao prema starom pravilu (u odnosu na pun Mesec i jevrejski praznik paske, sa tom razlikom što bi se dan punog Meseca određivao astronomski, a ne kao što je do tada bilo prema prema kalendaru. Veliki broj pravoslavnih crkava prihvatio je ovaj novi, Milankovićev, kalendar.

Novi “srpski” kalendar prihvatili su:

• 1923: Estonija
• 1923: Finska (koriste gregorijanski kalendar)
• 10/23 mart 1924: Konstantinopolj, Kipar i Grčka
• 1/14 oktobar 1924: Poljska (vrlo mali broj parohija, 2/15 jun 2014 godine promenili su ponovo na stari ali parohije koje su želele mogle su da zadrže novi kalendar)
• 1/14 oktobar 1924: Rumunija
• 1/14 oktobar 1928: Aleksandrija i Antiohija
• 7/20 decembar 1968: Bugarska

Reformisani kalendar nisu prihvatile Ruska, Gruzijska i Jerusalimska patrijaršija, kao i Sveta gora.

Kalendar Milanković-Trpković nije prihvatila ni crkva koja je ovu reformu predložila, Srpska pravoslavna crkva. Predlog je samo načelo usvojen a primena odložena, dok sve pravoslavne crkve ne budu prihvatile kalendar koji je predložila.

U sledećoj tabeli da dat je uporedni prikaz poznatih kalendara. Najtačniji kalendar je persijski. Ovaj kalendar je solarni kalendar i zvaničan je kalendar u Iranu i Avganistanu, međutim za razliku od, za nas, standardnih kalendara prestupna godina nije matematički definisana i ne postoji pravilo za njeno određivanje već se prestupni dan dodaje po potrebi, na osnovu merenja.

Kalendar	Uveden	Prosečna godina (dana)	Greška
Persijski	2 mil. pne	365.2421986	< 1 s/god (1 dan / 110.000 god)
Milankovićev	1923	365.242222	2 s/god (1 dan / 31.250 god)
Kalendar Maja	2000 pne	365.242036	13 s/god (1 dan / 6.500 god)
Gregorijanski	1582	365.2425	27 s/god (1 dan / 3236 god)
Jevrejski	IX vek	365.246822	7 min/god (1 dan / 216 god))
Julijanski	45 pne	365.25	11 min/god (1 dan / 128 god)
Koptski	25 pne	365.25	11 min/god (1 dan / 128 god)
Bez prestupne godine	–	365	6 h/god (1 dan / 4 god)

Stari Rim i Cezara nikad nisam voleo, pa ne volim ni njihove kalendare. Za mene postoji samo jedan kalendar, pravi srpski kalendar – kalendar Milutina Milankovića i Maksima Trpkoića. Po ovom, najtačnijem, posle persijskog, kalendaru na svetu, danas je 13. januar 2020. godine, Nova godina počela je pre malo manje od dve nedelje, a Uskrs je 19. aprila.

Svim poštovaocima Gaja Julija Cezara, povodom početka julijanske godine, poručujem “Felix sit annus novus”, a ostalima srećan Vam bio 14. januar, kao i svaki drugi dan ove i svake naredne godine.

Literatura:

1. Milankovic M. Kroz vasionu i vekove. Beograd: Dereta; 2002.
2. Dimitrijević, M. S. and Theodossiou, E. (2002) ‘THE CALENDAR OF THE GREEK ORTHODOX CHURCH’, Astronomical & Astrophysical Transactions, 21:1, 145 – 147
3. Shields, Miriam Nancy, (1924) ‘The new calendar of the eastern churches’, Popular Astronomy, Vol. 32, p.407
4. V. Trajkovska, (2003) ‘Reform of Calendar: Maksim Trpković and Milutin Milanković’, Publ. Astron. Obs. Belgrade No. 75, 301-306
5. V. Trajkovska, (2005) ‘On the fundamental contribution of Maksim Trpkovic’s project to the Pan-Orthodox solution of the calendar reform in Constantinople in 1923′, Aerospace Research in Bulgaria, No. 20, p. 335 – 340. In: Balkan Astronomical Meeting, BAM 2004, 14-18 June 2004, Rozhen, Bulgaria.
6. M. S. Dimitrijević, ‘Is the New Julian Calendar Adopted on 1923 in Constantinople Milanković- Milanković-Trpković-, or Trpković-Milanković- One?’, Proceedings of the Conference “Development of astronomy among Serbs III”, Belgrade, April 25-28, 2004, Publications of the Astronomical Society “Rudjer Bošković”, No. 6, Belgrade 2005, p. 347-350
7. M. S. Dimitrijević, ‘Milutin Milanković (1879 – 1958) and his contribution to European astronomy’, Astronomische Nachrichten, vol. 323, no. 6, p. 570-573
8. Dimitrijević, M. S.; Theodossiou, E. Th.; Mantarakis, P. Z, ‘Milutin Milanković and the Reform of the Julian Calendar in 1923?’, Journal of Astronomical History and Heritage (ISSN 1440-2807), Vol. 11, No. 1, p. 50 – 54 (2008).
9. History of the Institute [Internet]. http://www.mi.sanu.ac.rs/History/milankovic.htm
10. The 70th Anniversary of the Pan-Orthodox Congress, Part II of II [Internet]. http://www.orthodoxinfo.com/ecumenism/photii_2.aspx
11. The 70th Anniversary of the Pan-Orthodox Congress, Part I of II [Internet]. http://www.orthodoxinfo.com/ecumenism/photii_1.aspx
12. The Essence of the Church Calendar [Internet]. http://www.orthodoxinfo.com/ecumenism/calsci_ch4.aspx
13. Uloga Srbije u reformi Julijanskog kalendara [Internet]

(Prvi put objavljeno januara 2010, dopunjavano po potrebi)