Ako volite kvizove i želite da na zanimljiv način testirate vaše znanje, a pritom i osvojite vredne nagrade, pridružite nam se na uzbudljivom kvizu – PAB-FIZ, koji organizuje Društvo fizičara ...
U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? … Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
“It’s easier for our software to compete with Linux when there’s piracy than when there’s not.”
Bill Gates (2007)
“They’ll get sort of addicted, and then we’ll somehow figure out how to collect sometime in the next decade.”
Bill Gates (2006)
Zanimljiva logika i sigurna sam efikasna. Izgleda da moja teorija o tome da je piraterija nanosi više štete Linuxu nego Windowsu nije daleko od istine 🙁
Da Windows nije "besplatan" na ulici niko normalan ga ne bi ni koristio. Ko je jos lud da baci stotine dolara na nesto, kada ima besplatnih a boljih varijanti.
Loading...
05.01.2009.
Walker
Ma kakvi daleko. Pogledaj naše škole. Generacije dece uče da koriste windows. Pošto je većina njih IT-tvrdoumna i tako, ako i budu koristili komp (a danas ga sve više ljudi koristi hvala Bogu) naravno da će odmah reći "Tata hoću onaj novi windows 98 što ima u školi"… 😀
LM, većina ljudi ovde još uvek svaku pastu za zube zove Kaladont, koliko njih koji se pri prvom susretu sa računarom vide "Welcome" kasnije neće reći "šta je ovo, to nije to, gde je welcome i plava boja" kad vide recimo Ubuntu negde…
Na žalost naše škole, a naročito fakulteti, uče decu (i studente) da treba da koriste ilegalan software.
Naravno da se na svim fakultetima radi na najnovijim verzijama komercijalnih programa, naravno da se studenti motivišu da vežbe i grafičke radove rade na komercijalnim programima. Počev od Origin-a, Mathematica-e, MatLab-a pa preko Microsoftovih okruženja za programere, do CAD programa i 3D grafike. Sve je to lepo ali još kada bi bilo legalno…. da je bar kao na zapadu – fakultet plati licencu da studenti mogu da koriste, a ovde – ko se kako snađe.
Najgore u svemu je što free rešenja najčešće postoje, ali treba neko da se seti da ih upotrebi.
Loading...
05.01.2009.
Walker
Problem nije samo u školama nego opet u državi – program propisuje izučavanje MS proizvoda u srednjim školama, a škole moraju da se drže toga! E sad, zašto program ne dopušta nastavnicima da predaju "teme" a da svaku obrade pomoću programa koji je najbolji i koji poznaju – ne zna se…
To važi za MS proizvode, ali u upotrebi je mnogo drugih profesionalnih programa koji cenom višestruko prelaze MS i koji sigurno nisu predviđeni planom i programom. Sve to se koristi i "reklamira" a čak ni fakulteti/škole nemaju licence.
Jedan od konkretnih primera su gore pomenuti Origin, Matlab itd. Za Matlab cena kreće od nekih 100$ za min studentsku instalaciju pa do više hiljada dolara za kompletnu instalaciju i institucije. U upotrebi je, naravno, ta full verzija. Najveći deo posla koji je potreban završavaju neka, manje poznata, free rešenja.
Loading...
06.01.2009.
Walker
Mathlab je u planu i programu za gimnazije 100%, ima ga u knjigama, screenshotovi, poglavlja cela, sve. Kažem ti, država propisuje šta se uči i kako, nastavnici samo predaju koristeći naučene cake iz predmeta koji imaju na faxu a koji se zove "metodika nastave". Ne odlučuju praktično – ništa, osim kako će tačno da drže pojedinačni čas, a i tad moraju da napišu pripremu koju nadzorni organ mora da dobije na uvid prilikom posete školi.
To u moje vreme nije bilo u školama, sada pojma nemam, lepo je ako su promenili 🙂 Baš me zanima kako je neko zamislio da obezbedi Matlab, ko god da je nastavnik, direktor ili ministar. Mada… bolje je pitanje kako planiraju da obezbede računare za škole. Za početak je i to dovoljno.
Ja sam pre svega ciljao na Univerzitete, tu je situacija ipak drugačija i profesori i fakulteti imaju mnogo veću slobodu da biraju šta će i kako da rade (naročito u slučajevima kada je program koji se koristi sporedna stvar, alat, i nije suština predmeta).
![Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2013/10/2013-10-18-Mesec-u-polusenci1.jpeg?fit=2000%2C1600&ssl=1 "Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023) 12")
![Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2014/08/2014-08-25-Galileo-Galilej-i-teleskop.jpg?fit=800%2C595&ssl=1 "Prvi teleskop 19")
Da Windows nije "besplatan" na ulici niko normalan ga ne bi ni koristio. Ko je jos lud da baci stotine dolara na nesto, kada ima besplatnih a boljih varijanti.
Ma kakvi daleko. Pogledaj naše škole. Generacije dece uče da koriste windows. Pošto je većina njih IT-tvrdoumna i tako, ako i budu koristili komp (a danas ga sve više ljudi koristi hvala Bogu) naravno da će odmah reći "Tata hoću onaj novi windows 98 što ima u školi"… 😀
LM, većina ljudi ovde još uvek svaku pastu za zube zove Kaladont, koliko njih koji se pri prvom susretu sa računarom vide "Welcome" kasnije neće reći "šta je ovo, to nije to, gde je welcome i plava boja" kad vide recimo Ubuntu negde…
Na žalost naše škole, a naročito fakulteti, uče decu (i studente) da treba da koriste ilegalan software.
Naravno da se na svim fakultetima radi na najnovijim verzijama komercijalnih programa, naravno da se studenti motivišu da vežbe i grafičke radove rade na komercijalnim programima. Počev od Origin-a, Mathematica-e, MatLab-a pa preko Microsoftovih okruženja za programere, do CAD programa i 3D grafike. Sve je to lepo ali još kada bi bilo legalno…. da je bar kao na zapadu – fakultet plati licencu da studenti mogu da koriste, a ovde – ko se kako snađe.
Najgore u svemu je što free rešenja najčešće postoje, ali treba neko da se seti da ih upotrebi.
Problem nije samo u školama nego opet u državi – program propisuje izučavanje MS proizvoda u srednjim školama, a škole moraju da se drže toga! E sad, zašto program ne dopušta nastavnicima da predaju "teme" a da svaku obrade pomoću programa koji je najbolji i koji poznaju – ne zna se…
To važi za MS proizvode, ali u upotrebi je mnogo drugih profesionalnih programa koji cenom višestruko prelaze MS i koji sigurno nisu predviđeni planom i programom. Sve to se koristi i "reklamira" a čak ni fakulteti/škole nemaju licence.
Jedan od konkretnih primera su gore pomenuti Origin, Matlab itd. Za Matlab cena kreće od nekih 100$ za min studentsku instalaciju pa do više hiljada dolara za kompletnu instalaciju i institucije. U upotrebi je, naravno, ta full verzija. Najveći deo posla koji je potreban završavaju neka, manje poznata, free rešenja.
Mathlab je u planu i programu za gimnazije 100%, ima ga u knjigama, screenshotovi, poglavlja cela, sve. Kažem ti, država propisuje šta se uči i kako, nastavnici samo predaju koristeći naučene cake iz predmeta koji imaju na faxu a koji se zove "metodika nastave". Ne odlučuju praktično – ništa, osim kako će tačno da drže pojedinačni čas, a i tad moraju da napišu pripremu koju nadzorni organ mora da dobije na uvid prilikom posete školi.
To u moje vreme nije bilo u školama, sada pojma nemam, lepo je ako su promenili 🙂 Baš me zanima kako je neko zamislio da obezbedi Matlab, ko god da je nastavnik, direktor ili ministar. Mada… bolje je pitanje kako planiraju da obezbede računare za škole. Za početak je i to dovoljno.
Ja sam pre svega ciljao na Univerzitete, tu je situacija ipak drugačija i profesori i fakulteti imaju mnogo veću slobodu da biraju šta će i kako da rade (naročito u slučajevima kada je program koji se koristi sporedna stvar, alat, i nije suština predmeta).