Na Božić, 25. decembra 1642, godine rođen je Isak Njutn, engleski fizičar i matematičar, jedan od najznačajnijih naučnika u istoriji civilizacije.
Tri Njutnova zakona kretanja i zakon gravitacije predstavljaju najpoznatije, a verovatno i najvažnije zakone u fizici. Ove zakone, i još mnogo toga Njutn je objavio 1687. godine u delu Philosophiae Naturalis Principia Mathematica. Njutnova Principia sigurno je jedno od najvažnijih dela u istoriji nauke. Izuzetno značajan doprinos Njut je dao i razvoju optike, konstruisao je teleskop sa ogledalima, razvio teoriju boja i demonstrirao razlaganje svetlosti kroz prizmu. Proučavao je brzinu zvuka i formulisao zakon hlađenja. Značajan doprinos dao je i razvoju matematike.
Francuski matematičar Žozef Luj Lagranž često je izjavljivao da je Njutn najveći genije koji je ikada živeo, dodajući da je on, takođe, i “najsrećniji, jer se sistem sveta ne može otkriti i ustanoviti više nego jednom”. Engleski pesnik Aleksandar Poup, dirnut Njutnovim postignućima, napisao je čuveni epitaf:
Priroda i prirodni zakoni u noćnoj tami nalaze skrivenost;
Bog reče “Neka bude Njutn” i sve postade svetlost.
A onda je jednog dana prestao biti razbarušeni naučnik, napustio sve što je do tada radio i zaposlio se u Kraljevskoj kovnici novca (i ostao tamo 30 godina)! 😀