Čuveni matematičar Sedrik Vilani u Srbiji

U sklopu svoje turneje po Balkanu, Cédric Villani boraviće dva dana u Novom Sadu, Beogradu i Nišu kako bi probudio interesovanje za nauku kod svih i podelio svoju sklonost ka matematici, oslanjajući se na svoj lični put, koliko naučni toliko i umetnički, koji ga je doveo do Fildsove medalje, jedne od najprestižnijih nagrada u naučnom i matematičkom svetu.

U saradnji sa Univerzitetskom agencijom Frankofonije (Agence universitaire de la Francophonie), Sedrik Vilani će posetiti Tiranu, Prištinu, Ljubljanu, Zagreb, Sarajevo, Novi Sad, Beograd, Niš i Skoplje.

Ulaz na predavanja je slobodan do popune mesta.

Renomirani matematičar, dobitnik Fildsove medalje (2010.), Sedrik Vilani je ujedno i direktor Instituta Anri-Poenkare Univerziteta Pjer i Marija Kiri u Parizu, kao i autor više dela namenjenih popularizaciji nauke poput Žive teoreme (2012.) koje je prevedeno na srpski jezik.

Predavanja po gradovima:

• Novi Sad, 6. april, od 10h do 11h30, Rektorat Univerzitet u Novom Sadu, Dr Zorana Đinđića 1

Kako se rađaju ideje (na engleskom)

Ideja, u glavi istraživača, inženjera ili pronalazača, može malo ili mnogo da promeni svet. Podsticanje rađanja ideja predstavlja pravi izazov u nastavi, posebno u oblasti istraživanja… međutim ideja se ne rađa tek tako u glavama ljudi. Da bi se iznedrila, potrebni su sastojci i đubrivo!

• Beograd, 6. april, od 18h do 20h, Centar za promociju nauke, Kralja Petra 46 (Live-stream, direktan link sa Istraživačkom stanicom Petnica)

Trouglovi, gasovi, nagrade i ljudi (na engleskom)

Geometrija, ekonomija i teorija gasova, čini se, nemaju nikakve veze jedne sa drugom, pa ipak, u svetu matematičkih ideja, mogu da se sretnu i toliko različite oblasti, kao što se dogodilo tokom mojih istraživanja, kaže Vilani. Takvi susreti ideja su naučno bogatstvo ali predstavljaju istovremeno i ljudske susrete.

• Niš, 7. april, od 9h45 do 10h45, Gimnazija Svetozar Marković, Branka Radičevića 1

Kada je planeta Zemlja bila suviše mlada za Darvina (na francuskom)

Povratak velikoj kontroverzi koja je suprotstavila dva naučna velikana XIX veka, vezana za toliko dugo izučavano pitanje starosti planete Zemlje. Izazovi su bili naučni, kulturni i verski. U središtu svega, sasvim precizna matematička jednačina – suviše lepo da bi bilo istinito?

Više informacija možete naći na Facebook stranici događaja.