Ljudi koji menjaju svet – Henri Ford

„Da sam pitao ljude šta bi hteli, oni bi rekli da žele brže konje“
Henri Ford

Svet menjaju ljudi koji su u stanju da misle drugačije i koji podstiču druge da misle drugačije. Drugačije razmišljanje je posebno važno i dragoceno kada treba rešiti neki problem ili osmisliti novi proizvod.
“Kada tek počinjete sa rešavanjem nekog problema, prvo rešenje koje smislite je veoma složeno i većina ljudi stane na tome. Ali ako nastavite da živite sa problemom i oljuštite više slojeva tog luka, možete često da dođete do nekih veoma elegantnih i jednostavnih rešenja. Većina ljudi jednostavno ne uzme vreme i energiju potrebnu da stigne do toga.” – rekao je jednom prilikom Stiv Džobs, jedan od osnivača Apple-a [1]. Henri Ford definitivno nije pripadao toj većini…

Henri Ford (Henry Ford) je bio poznati američki industrijalac, osnivač i vlasnik čuvene kompanije za proizvodnju automobila Ford Motor Company, ali takođe i jedan od najpoznatijih istraživača organizacione prakse. Ford je nauku o organizaciji obogatio značajnim praktičnim doprinosima. Njegove organizacione inovacije su i u vreme savremene, moderne organizacije i dalje prisutne. Njegova najpoznatija dela su: „Moj život i rad“ i „Veliko danas – veće sutra“.

Rođen je u američkoj saveznoj državi Mičigen 30. jula 1863. godine kao prvo od šestoro dece imigranata iz južne Irske. Već kao dečak pokazivao je veliko interesovanje za mehaniku i često radio u očevoj radionici. Sa šesnaest godina otišao je od kuće da bi učio mašinstvo. Nakon nekoliko godina vraća se u rodni grad i ubrzo dobija posao inženjera u Edison Iluminating Company. Posle samo dve godine biva unapređen u glavnog inženjera, što mu donosi veće prihode i omogućava mu da se posveti vlastitim eksperimentima na motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Uspesi u eksperimentalnom radu ga ohrabruju pa daje otkaz u Edison Iluminating Company i osniva sa drugim inovatorima Detroit Automobile Company koja je, na žalost, ubrzo bankrotirala. Nakon nje postaje suosnivač Henry Ford Company koju nakon izvesnog vremena napušta, a iz nje nastaje nova firma – Cadilac Automobile Company. Međutim, naredne godine, 1903. Ford osniva svoju vlastitu firmu pod nazivom Ford Motor Company. Već 1908. godine kompanija pušta u prodaju čuveni model „T“.

Kompanija Ford, praktično je nastala na ogromnom uspehu modela „T“ i do dana današnjeg, zadržala se među pet najvećih svetskih proizvođača motornih vozila. Henri Ford i njegova kompanija su, globalno gledano, među najzaslužnijima za stvaranje i razvoj svetske automobilske industrije, ali i kompletan smer razvoja civilizacije dvadesetog veka [2].

Model „T“, poznat takođe i kao „tin lizi“ je za punih devetnaest godina, koliko se proizvodio (do 1927. godine), napravljen u 15 miliona primeraka, što je za ondašnje industrijsko-proizvodne mogućnosti bilo ravno čudu. Ovakvu popularnost stekao je zahvaljujući činjenici da je bio prvi masovno proizvođen automobil koji je mogao da preveze više ljudi, a u isto vreme bio i dovoljno jeftin da su ga mogli priuštiti i niži društveni slojevi.

Naime, Ford je tvorac jednog sistema proizvodnje – sistema pokretne trake (sistem konvejera). Ovaj sistem doprineo je unapređenju organizacije rada u proizvodnji, a njegove najznačajnije prednost su: racionalno korišćenje elemenata proizvodnje, veći stepen iskorišćenja vremena, primena specijalizacije, adekvatnija priprema proizvodnje, veća količina proizvedenih proizvoda, veća produktivnost rada i dr. [3]. Ovakav način proizvodnje je za rezultat imao neverovatno povećanje produktivnosti uz istovremeno znatno snižavanje troškova proizvodnje, što je automobil koji se proizvodio u Fordovoj fabrici učinilo neuporedivo jeftinijim od svih konkurentskih modela.

Ipak, pored svih ovih prednosti, bitno je istaći i jedan nedostatak ovakvog sistema proizvodnje, a to je da je rad radnika sveden na najjednostavnije operacije, pa usitnjenost posla prouzrokuje monotoniju koja može biti uzrok prevremene pojave zamora radnika.

Henri Ford je takođe bio i začetnik ideje o proizvodnji istog modela automobila na različitim lokacijama, pa je tako model „T“ vrlo brzo počeo da se proizvodi u lokalnim pogonima u Kanadi, Australiji i Evropi. Ford je, kao sledbenik Tejlora, koji se uz Fajola smatra tvorcem naučne organizacije, nastavio neka od njegovih istraživanja unoseći određene modifikacije, a pre svega vezano za istraživanja u oblasti rukovođenja, metoda rada i organizacionih principa.

Henri Ford je umro pre tačno 70 godina, 7. aprila 1947. godine u 84. godini života, na svom imanju u Dirbornu u saveznoj državi Mičigen. Njegove inovacije ne samo da su dovele do revolucije industrijske proizvodnje, već su imale i veliki uticaj na modernu kulturu, u toj meri da neki društveni teoretičari razdoblje ekonomske i društvene istorije u kome je on stvarao nazivaju „fordizam“ [4].

I danas, Fordove kompanije u više od 50 zemalja sveta zapošljavaju na stotine hiljada radnika, proizvodeći godišnje više od deset miliona motornih vozila, mahom – automobila.

[1] https://raf.edu.rs/citaliste/svastara/3856-sta-mozemo-da-naucimo-od-stiva-dzobsa
[2] http://www.magazinauto.com/sto-godina-forda-t/
[3] Nikolić S. 1994. Organizacija preduzeća: Niš: Prosveta
[4] https://sh.wikipedia.org/wiki/Henry_Ford