Opismeni se – nauči da čitaš oznake na ambalaži i proizvodima

Inspirisana nizom besmislenih informacija koje kruže internetom, a koje ljudi veoma olako “šeruju” i još lakše poveruju u njih, odlučila sam da napišem ovaj tekst.

Najčešće su to tekstovi koji se tiču zdravlja, a onda se tu pominju ili otrovi koji dospevaju do nas preko ambalaže i hrane, ili lekovite supstance koje leče sve vrste bolesti, ali to niko ne sme da objavi (osim tabloida, razume se).

Najpre želim da pojasnim šta je to otrov. Otrov može biti skoro bilo koja supstanca koja se nađe na nedozvoljenom mestu u nedozvoljeno vreme i u nedozvoljenoj količini. Pa čak i kuhinjska so, koju svi svakodnevno koristimo, može biti otrov, ako se koristi ogromnoj u količini.

Takođe, želim da naglasim da čak i ako neka ambalaža ili proizvod, sadrži štetne supstance, to ne znači da će one doći do nas i izazvati štetno dejstvo. Put dospevanja otrova u ljudski organizam nije jednostavan i zavisi od mnogo faktora (fizičko-hemijskih osobina, koncentracije, doze, vremena ekspozicije, itd.).

U nastavku teksta, kratko i jasno, biće objašnjena većina oznaka koje možete naći na ambalaži proizvoda i proizvodima koje svakodnevno koristite. Oznake mogu biti predstavljene brojevima i simbolima.

Oznake sa brojevima (najčešće u trouglu sa strelicama i skraćenica, ali može se naći i oznaka bez strelica, ili samo broj bez skraćenice)

Brojčana oznaka i skraćenica na plastičnoj ambalaži

1 – PET (često i PETE (skraćenica od polyethylene terephthalate) – polietilen tereftalat. Ne morate znati šta je polietilen, ni šta je ftalat, ali bi trebalo da znate da su boce izrađene od ove plastike namenjene jednokratnoj upotrebi. Naravno, to ne znači da će biti smrtno opasno ako je upotrebite nekoliko puta, ali svakako treba izbeći dugoročno korišćenje ovih boca, pre svega, iz higijenskih razloga. Neka istraživanja su pokazala da postoji mogućnost da ispuštaju antimon i toksične supstance koje remete rad hormona, ali o tome nešto kasnije.

2 – HDPE (nekad i HDP (skraćenica od high density polyethylene)) – polietilen visoke gustine. Ovde je reč o tzv. „dobroj“ plastici, za koju postoji najmanja verovatnoća ispuštanja štetnih supstanci.

3 – PVC (nekad i 3V (skraćenica od polyvinylchloride)) – polivinil hlorid. Ovu vrstu plastike trebalo bi izbegavati, kada se radi o pakovanju proizvoda za ličnu upotrebu. Da bi se poboljšala mehanička svojstva ove vrste plastike, proizvođači često prilikom proizvodnje dodaju tzv. plastifikatore, najčešće ftalate, koji remete rad hormona ako se nađu u ljudskom organizmu. Međutim, često možete naići da na nalepnici PET ambalaže stoji i broj 3, pored broja 1. Molim bez panike, jer to samo znači da je upravo ta nalepnica izrađena od PVC materijala, koji praktično ne utiče na vas, dok pijete tečnost iz boce.

4 – LDPE (skraćenica od low density polyethylene)) – polietilen male gustine. Kao i vrsta plastike pod brojem 2, spada u bezopasnu kategoriju. Ne koristi se za izradu plastičnih boca, već uglavnom za izradu plastičnih kesica za namirnice, kao i kesa koje nalazimo u marketima na kasi.

5 – PP (skraćenica od polypropylene) – polipropilen. Još jedna od „dobrih“ plastika. Obično je bele boje ili je poluprozirna. U svakodnevnom životu, najčešće je možemo videti kao vrstu plastike koja se koristi za izradu čaša za jogurt i kiselo mleko.

6 – PS (skraćenica od polystirene) – polistiren. Plastika koju najčešće srećemo kod jednokratnih čašica za kafu, ili u ambalaži brze hrane. Ova plastika može isputiti stiren, jedinjenje koje po nekim istraživanjima može uticati na pojavu raka i drugih oboljenja. Zbog toga, kao i kod PET ambalaže, treba izbeći njeno višekratno korišćenje.

7 – PC (ili bez oznake) – To je najlošija vrsta plastike za prehrambene proizvode, jer može ispustiti hemikaliju BPA (bisphenol A). Stoga, skoro da je i ne možemo sresti kod ambalaže proizvoda koji se koriste za ličnu upotrebu. Takođe, mnoge flašice za bebe, kao i druga oprema, imaju naglašeno da ne sadrže BPA (BPA free).

Brojčana oznaka i skraćenica na papirnoj i kartonskoj ambalaži

20 – Kartonska ambalaža – uglavnom se koristi za kartonske kutije namenjene transportu (talasasti karton).
21 – Razne vrste papira – novine, časopisi, katalozi (ravan karton)
22 – Kancelarijski papir, knjige
23 – Karton (ambalaža za nesmrznutu hranu, čestitke, korice knjiga)

Brojčana oznaka i skraćenica za metale

40 – Čelik (FE)
41– Aluminijum (ALU)

Brojčana oznaka i skraćenica za drvene materijale

50 – Drvo (FOR)
51 – Pluta (FOR)

Brojčana oznaka i skraćenica za tekstilne materijale

60 – Pamuk (TEX)
61 – Juta (TEX)

Brojčana oznaka i skraćenica za staklo

70 – Bezbojno staklo (GL)
71 – Zeleno staklo (GL)
72 – Smeđe staklo (GL)

Brojčane oznake na višeslojnoj ambalaži – ambalaža koja se dominantno sastoji od papira i kartona, ali se ne može ručno rastaviti na sastavne materijale

80 – Papir i karton u kombinaciji sa metalima
81 – Papir i karton u kombinaciji sa plastikom – kartonski tanjiri, ambalaža za sladoled
82 – Papir i karton u kombinaciji sa aluminijumom
83 – Papir i karton u kombinaciji sa belim limom
84 – Papir i karton u kombinaciji sa plastikom i aluminijumom – tetrapak, mleko, sokovi
85 – Papir i karton u kombinaciji sa plastikom, belim limom i aluminijumom

Brojčane oznake na višeslojnoj ambalaži – ambalaža koja se dominantno sastoji od plastike i stakla, ali se ne može ručno rastaviti na sastavne materijale

90 – Plastika/aluminijum
91 – Plastika/beli lim
92 – Plastika/raznovrsni metali
95 – Staklo/plastika
96 – Staklo/aluminijum
97 – Staklo/beli lim
98 – Staklo/raznovrsni metali

Oznake na ambalaži u vidu simbola

Trougao – reciklaža. Oznaka da ambalaža može da se reciklira ili je već reciklirana, a uglavnom se odnosi na papir i karton.
Zabranjeno odlaganje u kućni otpad. Proizvode koji na sebi imaju ovu oznaku treba odlagati na za to predviđena mesta, a to se najčešće odnosi na elektronski otpad. Baterije, takođe, ne bi trebalo bacati u kante sa kućnim otpadom. Najbolje je sačuvati, i kada se sakupi određena količina, odneti u obližnji supermarket koji ima za to predviđeno mesto.
Oznaka da je proizvođač već uplatio određeni iznos organizaciji koja će se brinuti za prikupljanje otpada.
Najmanji uticaj na životnu sredinu tokom celog procesa proizvodnje.
Oznaka transportne ambalaže – lako lomljivo. Pored ove oznake, najčešće se nalaze i strelice koje pokazuju u kom položaju bi trebalo da se postavi kutija prilikom transporta i skladištenja.
Rok upotrebe nakon otvaranja. Naravno, ovo je samo primer, može biti i neki drugi broj, u zavisnosti od proizvoda.
Znak da proizvod zadovoljava uslove sigurnosti, zaštite, ljudskog zdravlja, životne sredine i javnog interesa.

Opasne hemikalije (izvor)

Dodatne informacije za one koji žele da znaju više 🙂

• Polietilen (PE) je makromolekularni proizvod, a dobija se polimerizacijom etilena.
• Ftalati su estri ftalne kiseline i alifatičnih alkohola. Koriste se kao plastifikatori, za poboljšanje mehaničkih svojstava plastičnih materijala. Okarakterisani su kao endokrini disruptori, pa s toga, za svaki od ftalata koji se koristi u proizvodnji plastike postoji tačno određena TDI vrednost.
• TDI vrednost – (skraćeno od Tolerable Daily Intake) prihvatljiv dnevni unos. Ova vrednost predstavlja količinu supstance koja se može uneti u organizam na dnevnom nivou, a da pri tom ne izazove štetne posledice. Označava se brojčano, najčešće kao mg/day/kg. Primer: TDI = 0,01 mg/day/kg; to znači da dnevno čovek po kilogramu telesne mase sme da unese do 0,01 mg, odnosno 10 µg. Za osobu od 70 kg, ukupni dnevni unos ne bi trebalo da pređe 0,7 mg.