Svetski poznati teorijski fizičar u Beogradu

Pored toga što je ukazao na puteve kojima će se kretati moderna fizika u 21. veku, ugledni holandski naučnik prof. dr Jan Zanen tokom gostovanja u Beogradu otkrio je kako vrhunska naučna istraživanja kakva postoje u Srbiji jedina mogu da inspirišu privredni napredak

Svetski poznati teorijski fizičar sa Univerziteta u Lajdenu, Jan Zanen (Jan Zaanen) gostovao je protekle nedelje na Institutu za fiziku u Beogradu. On je bio gost domaćih istraživača sa kojima intenzivno sarađuje. Jedan od njih je dr Mihailo Čubrović koji je postigao izuzetne rezultate na svetskim univerzitetima, ali karijeru nastavlja kao jedan od brojnih “povratnika” na Institutu za fiziku u Beogradu.

“Institut za fiziku igra u Premijer ligi svetske nauke. Važno je da sve nacije imaju takve institute jer su oni inspiracija za ostale”, rekao je dr Jan Zanen tokom boravka na Institutu.

U okviru tradicionalnog Kolokvijuma koji se na Institutu organizuje više od pola veka, prof. Zanen je održao predavanje o neobičnoj vezi jedne od najapstraktnijih teorija u fizici, teorije struna, sa vrlo primenljivom fizikom kondenzovanog stanja. Zanen je pritom podsetio beogradsku publiku na ključni značaj otkrića visokotemperaturne superprovodnosti koja danas ima nesagledive pozitivne efekte na modernu nauku, ali i industriju.

“Ajnštajn je, na primer, moj heroj”, rekao je dr Zanen navodeći u šali da uspeh i doprinos pojedinih naučnika meri u “Ajnštajnima”. Njegova poruka beogradskim fizičarima je da postoje veze u proučavanju superprovodnosti i teorije struna i da su one mogu videti na fundamentalnom nivou.

“Superprovodnost je jedan od monumentalnih delova od kojih je izgrađena fizika”, kaže prof. Zanen. S druge strane, on podseća kako je teorija struna nekada bila izuzetno popularna među fizičarima kao “teorija koja je obećavala da će opisati boga i nebesa”, ali da je danas postala gotovo matematička teorija, pa čak podstiče nove prodore u matematici.

Dr Zanen je dao doprinos raznim oblastima fizike, a njegov ugled je toliki da je bio gostujući profesor na najpoznatijim svetskim univerzitetima i član je Kraljevske holandske akademije. Predavao je i na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji gde je u neposrednoj blizini Silicijumske doline stekao iskustva o ogromnim mogućnostima primene fizike.

“Veoma sam povezan sa Stenfordom, a to je mesto gde je rođena Silicijumska dolina. Tu imate ljude poput mene, na vrhu, koji su u praksi beskorisni za tu zajednicu. A oko njih su inženjeri zahvaljujući kojima sve to funkcioniše. Ali da bi Silicijumska dolina napredovala, svi oni moraju da budu inspirisani ljudima sa vrha. To utiče na sve nivoe poslovanja”, objašnjava dr Zanen.

“Slično je i na Institutu za fiziku u Beogradu. Važno je da sve nacije imaju takve institucije jer su one inspiracija za ostale”, ističe prof. Zanen. “Treba da budete ponosni na Institut za fiziku. To je veoma dobro organizovano mesto sa istorijskim vezama, i uzor za Srbiju. Bilo bi dobro da političari u Srbiji više iskoriste ovakve institucije“.