Nobelova nagrada za ekonomiju (2017)

Nobelova nagrada u oblasti ekonomije za 2017. godinu dodeljena je Ričardu Taleru, američkom ekonomisti. On je ovu prestižnu nagradu dobio za dostignuća u oblasti bihejvioralne ekonomije.

Ričard Taler (Richard H. Thaler) je rođen 1945. godine u Nju Džersiju, SAD. Doktorirao je 1974. godine na Univerzitetu u Ročesteru braneći doktorsku tezu pod nazivom „The Value of Saving A Life: A Market Estimate“. Nakon završetka doktorskih studija karijeru započinje na istom univerzitetu. Godine 1978. prelazi na Univerzitet Kornel u Itaki, a od 1995. radi na Univerzitetu u Čikagu u saveznoj državi Ilinois. Od 1991. godine je jedan od direktora američkog Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja.

Ni malo ne iznenađuje odluka Švedske kraljevske akademije nauka da Nobelova nagrada pripadne baš Ričardu Taleru. “Istražujući posledice ograničene racionalnosti, društvenih preferencija i nedostatka samokontrole, on je pokazao kako ove osobine često sistematski utiču na pojedine odluke, kao i ishode na tržištu”, navodi se u obrazloženju. Polazna tačka Talerovih istraživanja proističe iz njegovih zamerki konvencionalnoj ekonomiji, koja ljude posmatra kao visoko racionalna i neemotivna bića. Taler, za razliku od ovog pristupa, „ugrađuje psihološki realne pretpostavke u analize ekonomskog odlučivanja“.

O važnosti bihevioralne ekonomije govori i činjenica da su psiholog Daniel Kaneman i ekonomista Vernon Lomaks – Smit 2002. godine dobili istu ovu nagradu. Prvi za uključivanje psiholoških istraživanja u ekonomsku nauku, posebno u područje ljudskog odlučivanja i donošenja odluka pod dejstvom rizika, a drugi za uvođenje laboratorijskih eksperimenata u empirijsku ekonomsku analizu, naročito u proučavanju alternativnih tržišnih mehanizama. Bihevioralna ekonomija koristi dokaze iz psihologije i drugih nauka kako bi kreirala modele ograničenja racionalnosti, snage volje i ličnog interesa i istražila njihovu primenu u ekonomiji. Proučavanje individualnih razlika u racionalnosti i učenju je važno za razumevanje interakcija socijalnih i ekonomskih zbivanja, kako bi se minimalizirali efekti ograničenja racionalnosti. Drugim rečima, bihevioralna ekonomija se bavi pitanjem uticaja psihologije pojedinca na ekonomsko odlučivanje. U literaturi se koriste još i izrazi „psihološka ekonomija“ ili „ekonomija ponašanja.

Subjektivistički pravac ekonomske misli uopšte ima svog prethodnika u poznatom francuskom idealističkom filozofu, Kondijaku (Étienne Bonnot de Condillac, 1715-1780), osnivaču senzualističke škole i velikom protivniku Dekartovog materijalizma u filozofiji i fiziokratskih ideja u ekonomiji. Još u 16. veku, on piše ovako: „Korisnost neke stvari počiva na potrebi koju za njom osećamo. Reći da neka stvar vredi znači reći da je mi cenimo da je dobra za neku upotrebu… Vrednost stvari počiva, dakle, na njihovoj korisnosti ili, što izlazi na isto, na potrebi koju za njom osećamo ili, što takođe izlazi na isto, na upotrebi kojoj može poslužiti.“ Da bi izbegao primedbu da baš najkorisnije stvari (voda, vazduh) ne vrede ništa, Kondijak unapred odgovara da je za vrednost, osim korisnosti, potrebna još i retkost. Ove Kondijakove ideje se nalaze u temeljima svih kasnijih subjektivističkih škola ekonomske misli.

Danas imamo brojna istraživanja i studije koji pokazuju da na ponašanje i donošenje odluka pojedinaca utiče veliki broj faktora, među kojima su i: ponašanja drugih ljudi, navike kojih često nismo svesni, očekivanja, želja za osećanjem pripadnosti i informisanost. Uključivanje ove činjenice u kreiranje politika predstavlja veliki napredak, jer omogućuje spoznaju o različitim uticajima na ekonomska ponašanja pojedinca kroz kombinaciju ekonomije s psihologijom, neurobiologijom i sociologijom. Ne možemo preko noći svi da postanemo ekonomisti, niti potpuno racionalna bića, ali ako smo svesni kognitivnih predrasuda koje utiču na naše finansijske odluke, možda možemo da postanemo bar malo ekonomičniji.

Bihevioralna ekonomija je doživela značajan razvoj u poslednjih petnaestak godina, ali još uvek ima mali uticaj na većinu ekonomskih područja. Mnogi ekonomisti misle da se samo radi o prolaznom trendu, a budućnost će pokazati da li su ili nisu u pravu.