Održivi energetski sistemi sa fokusom na infrastrukturu pametnih energetskih mreža

U Novom Sadu će od 30. juna do 03. jula 2018. godine biti održana treća po redu regionalna SDEWES konferencija za jugoistočnu Evropu. Tim povodom na Elektronskom fakultetu u Nišu, 26. oktobra 2017. godine, održano je predavanje pod nazivom: “Održivi energetski sistemi sa fokusom na infrastrukturu pametnih energetskih mreža”.

Okupljenima su dobrodošlicu poželeli organizatori ovog skupa, predstavnici Katedre za energetiku Elektronskog fakulteta u Nišu. Predavanju, koje je bilo izuzetno posećeno, prisustvovali su profesori Elektronskog fakulteta, Mašinskog fakulteta i Fakulteta zaštite na radu. Predavanje je izazvalo i interesovanje studentata energetskog smera Elektronskog i Mašinskog fakulteta.

Najavljena su predavanja prof. Nikole Rajakovića i prof. Nevena Duića. Prof. Nikola Rajaković, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sa ogromnim akademskim i praktičnim iskustvom u oblasti elektroprivrede i energetske politike, autor udžbenika i učesnik mnogih projekata sa ovom tematikom, bio je, nažalost, sprečen da dođe. Predavanje je održao prof. Neven Duić, redovni profesor na Fakultetu strojarstva i brodogradnje Sveučilišta u Zagrebu. Naučne teme kojima se profesor bavi su energetsko planiranje, energetski sistemi sa visokim učešćem OIE, klimatske promene. Profesor je član međunarodnog naučnog odbora konferencije SDEWES od 2003. godine i urednik nekoliko naučnih časopisa.

Na početku svog izlaganja, prof. Neven Duić je sa zadovoljstvom podsetio da ovo nije njegova prva poseta našem gradu, te da je 2010. godine boravio u Nišu kao gostujući profesor. Cilj ovog predavanja je, kako je istakao, otvoriti pitanja na koje će naučnici okupljeni na sledećoj SDEWES konferenciji dati odgovore. Pojasnio je da SDEWES (Sustainable Development of Energy, Water and Environment Systems) zapravo predstavlja internacionalni centar koji se bavi temama održivog razvoja energetike, vode i životne sredine.

Tema profesorovog izlaganja odnosila se na promene koje su se desile u sferi funkcionisanja energetskog sistema. Princip koji je postojao u dvadesetom veku bazirao se na inerciji, proizvodnji koja prati potražnju. Pošto proizvodnju energije iz varijabilnih obnovljivih izvora, kao što su vetar i solarna energija, ne možemo kontrolisati, dvadeset prvi vek doneo je obrnutu koncepciju, po kojoj potrošnja prati proizvodnju.

Povećano uključivanje varijabilnih obnovljivih izvora postiže se sledećim metodama: mnogo više mrežnih konekcija; fleksibilizacija već postojećih termoelektrana; formiranje berze i tržišta koja su međusobno povezana; integracija sa toplotom, hlađenjem, transportom i vodom; skladištenje energije.

Profesor Duić je naveo dobre primere iz Evrope i sveta. U Holandiji se promenljivost vetra stabilizuje mrežnom konekcijom iz Evrope, jer što je veća površina, lakše je balansiranje. Termoelektrane u Nemačkoj su već prilagođene fleksibilnom radu tj. uključuju i isključuju se dva puta dnevno. Zajedničko tržište funkcioniše na principu spojenih sudova, gde se jeftino proizvedena struja otprema u delove gde je skuplja, te se na taj način izjednačava cena struje. Termoelektrana u Danskom mestu Skagen integrisala je 42% vetra u svoj elektroenergetski sistem, što je dobar primer povezivanja sa toplotom. Na ostrvu Sao Visente u Portugaliji uspešno je izvedeno spajanje elektroenergetskog sistema sa proizvodnjom vode tj. sa njenom desalinizacijom. Kada je u pitanju integracija sa transportom, u Pekingu električni automobili već čine većinu. Ideje za elektrifikaciju kamiona i brodove postoje, a na dobro rešenje za elektrifikaciju aviona, još se čeka. Skladištenje energije je mera koja se najređe primenjuje, jer je i najskuplja.

Takođe, profesor Duić se osvrnuo i na mogućnosti naše zemlje. Zaključio je da Srbija kao i ceo Balkan raspolažu velikim potencijalom u sferi akumulacionih hidroelektrana, koje bi mogle imati veliki značaj u balansiranju varijabilnih obnovljivih izvora srednje Evrope. Podsetio je da se u Srbiji nalaze značajna ležišta litijuma, koji predstavlja osnovni sastojak baterije.

Naučna budućnost leži u multidisciplinarnosti. SDEWES je prva konferencija koja je prepoznala ovu potrebu. To je razlog što se od njenog osnivanja 2002. godine, na konferenciji sastaju inženjeri elektrotehnike, mašinstva, stručnjaci iz oblasti hemije, ali i društvenih nauka. SDEWES je pokrenula časopis JSDEWES, a ostvaruje saradnju sa drugim priznatim časopisima u kojima se objavljuju naučni radovi čija je vrednost priznata na međunarodnom nivou. SDEWES je inicirala i realizovala i nekoliko uspešnih naučnih projekata.

Na kraju svog izlaganja prof. Neven Duić je naglasio da mu je posebno drago što su predavanju prisustvovali i studenti, a kolege je pozvao da se uključe u rad naredne SDEWES konferencije.
Nesumnjivo je da efikasno korišćenje energije zahteva rešenja kojima bi se postiglo poboljšanje održivog razvoja, pa su konferencije ovog tipa pravo mesto gde bi naučnici razmenili iskustva i izneli nove ideje.