Međunarodna konferencija SAUM 2018

Naučna konferencija SAUM 2018 odražana je po četrnaesti put u Nišu. Organizatori konferencije su Asocijacija za sisteme, automatsko upravljanje i merenja (SAUM), Elektronski i Mašinski fakultet u Nišu.

Prof. dr Dragan Antić, rektor Univerziteta u Nišu

Učesnicima konferencije SAUM 2018, dobrodošlicu je poželeo predsednik Organizacionog odbora prof. dr Miloš Simonović. Ceremonija svečanog otvaranja upriličena je u prostorijama Mašinskog fakulteta u Nišu, te se okupljenima prvo obratio dekan fakulteta prof dr Nenad T. Pavlović, upoznavši ih sa impresivnom istorijom ove obrazovne ustanove. Prodekan Elektronskog fakulteta u Nišu prof. dr Boban Veselić izrazio je nadu da će konferencija omogućiti učesnicima da promovišu svoj rad, obaveste se o najnovijim dostignućima vezanim za teme kojima se ovaj skup bavi, te im pružiti priliku da uspostave naučnu saradnju. Rektor Univerziteta u Nišu i predsedavajući konferencije SAUM prof. dr Dragan Antić proglasio je konferenciju otvorenom.

Međunarodni programski odbor, kome je predsedavao prof. dr Vlastimir Nikolić, prorektor za nastavu Univerziteta u Nišu, izabrao je oko sedamdesetak naučnih radova autora iz osam zemalja. Na konferenciji koja je trajala tri dana, od 14. do 16. novembra, stručni radovi su predstavljeni u deset sekcija, od čega su tri sekcije održane u prostorijama Mašinskog fakulteta, a sedam u prostorijama Elektronskog fakulteta u Nišu. Sekcije su se odnosile na sledeće teme: informacione i komunikacione tehnologije; merenja i instrumentacija; indentifikacija i modeliranje sistema i primenjena matematika; mehatronika i robotika; obnovljivi i nekonvencionalni izvori energije i enegretski sistemi; veštačka inteligencija, genetski algoritam i neuronske mreže; upravljanje procesima u industriji.

Prof. dr Adriana Alba

Na prvoj plenarnoj sednici prezentovana su tri predavanja po pozivu. Prof. dr Adriana Alba sa Politehničkog univerziteta u Temišvaru, predstavila je rezultate istraživanja koje je sprovela sa kolegama Radu-Emil Precup, Teodor-Adrian Teban, na temu: Medical Applications of Artificial Neural Networks. Ona je objasnila kakvu pomoć može pružiti korišćenje postojećeg znanja u sprezi sa veštačkom inteligencijom u dijagnostici hepatitisa B, C, D; zatim dijagnostici nekih kožnih bolesti, na osnovu simptoma; prepoznavanju određenih bolesti proučavanjem medicinskih snimaka; te određivanju preporuka za najadekvatnije terapije za hepatitis C. Zaključak glasi, da je uz sve uočene prednosti i nedostatke, primena ovakvih sistema neophodna, ali da ne može zameniti učešće lekara, na kome ostaje odgovornost da donose krajnju odluku.

Prof. dr Branislav Borovac

Prof dr Branislav Borovac, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, se sa svojim saradnicima bavio temom: Razvoj i testiranje humanoidnog robota MARKO – terapeutskog asistenta za decu. Cilj je bio konstruisati robota, koji će, između ostalog pomagati i deci oboleloj od cerebralne paralize pri izvođenju neophodnih vežbi, koje su deo terapije. Da bi ovaj cilj bio ostvaren, bilo je potrebno konstruisati čovekolikog robota sa sledećim tehničkim karakteristikama: MARKO bi trebalo da čuje, razume sagovornika, da može da odgovori, da poseduje ruke i noge. Da bi sve ovo bilo izvodljivo, u oči robota ugrađene su kamere, a lice je dizajnirano da može izraziti emocije. U odlukama vezanim za izgled robota konsultovane su kolege umetnici, psiholozi i lekari, te je dobijen robot jednostavnih, oblih crta lica, koji sedi na platformi u obliku konja. Deca su prihvatila robota, ali je reakcija svakog deteta jedinstvena, pa je zaključak da se mora poraditi na usložnjavanju dijaloga i poboljšanju kognitivnih sposobnosti robota. Prisustvo čoveka – medicinskog terapeuta koji nadgleda interakciju deteta i robota pri procesu vežbanja, ostaje nezamenljivo.

Prof. dr Vesna M. Blagojević

Rezulatate istraživačkog rada vezanog za temu: On the Capacity of SWIPT Cooperative Relaying System in Generalized Fading Environment, iznela je prof. dr Vesna M. Blagojević sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ona je zajedno sa kolegama A. M. Cvetković, P. N. Ivaniš, došla do zaključka da se ovim naučnim radom došlo do odgovora na neka stručna pitanja, s tim da bi dodatna istraživanja, donela još interesantnije i preciznije retultate u ovoj oblasti.

Nauka u današnjem savremenom dobu, predstavlja sastavni deo svakodnevnog života. No, kontrola korišćenja tehničkih dostignuća, ostaće u rukama čoveka. Očigledno je da će određivanje finog balansa između saživota čoveka i mašine, tematika kojom se između ostalog bavi konferencija SAUM, ostati aktuelna i u budućnosti.