Na današnji dan 1958. godine umro je Milutin Milanković. Bio je prvi doktor tehničkih nauka među Srbima. Radio je kao inženjer, klimatolog, geofizičar, astronom i matematičar i sigurno je jedan od naših najznačajnijih naučnika. Bio je osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, potpredsednik Srpske akademije nauka. Projektovao je mostove, radio kao profesor teorijske fizike, a bavio se i kosmičkom fizikom i geofizikom.
Nažalost, kod nas još ima onih koji nisu ni čuli za Milutina Milankovića. Ipak, u široj javnosti je poznat po reformi julijanskog kalendara. Najveći naučni doprinos dao je u oblasti klimatologije i teorije o ledenim dobima. Ovi radovi uvrstili su ga na listu najcitiranijih naučnika u Srbiji svih vremena.
U radu Milutina Milankovića postoji i jedan, takođe izuzetno značajan deo, koji često zaboravljamo – karijeru je počeo kao građevinski inženjer. Od 1905. do 1909. godine radio je u Beču u jednoj građevinskoj firmi, gde je brzo zauzeo jedno od glavnih mesta u konstruktivnom birou. Milanković je oktobra 1909. godine vratio prihvatio poziv Beogradskog univerziteta, vratio se u Srbiju i počeo je da radi kao profesor na Katedri za primenjenu matematiku. Paralelno sa radom na Univerzitetu radio je honorarno statičke proračune za građevinske firme.
Na poziv Petra Putnika, druga iz Beča i vlasnika građevinske firme, Milutin Milanković je izradio projekate mostova od armiranog betona, u rasponu od 30 metara, na stenovitim obalama za buduću trasu železničke pruge Niš-Knjaževac. Milankovićevo rešenje se dopalo Državnim železnicama Srbije koje su dodelile posao izgradnje ovih mostova u dolini Timoka preduzeću Petra Putnika i izradnja je kreula 1912. godine.
Više o životu i radu Milutima Milankovića možete da pročitate u tekstu Milutin Milanković – najčuveniji srpski naučnik.