Svemirska Stanica Saljut 4

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...

Na današnji dan, 26. decembra 1974. godine, sa kosmodroma Bajknour lansirana je svemirska stanica Saljut 4 (Салют-4; eng. Salute 4). Stanica je lansirana trostepenom raketom Proton.

Saljut 4 nalazio se na orbiti sa apogejom od 355 km, perigejom od 343 km i nagibom od 51,6 stepeni. Ova svemirska stanica je u orbiti provela nešto više od dve godine (770 dana), a u tokom 92 dana stanica je bila naseljena.

Svemirska stanica Saljut 4 1 — Svemirska stanica Saljut 4 (foto: Mark Wade)

Ka stanici krenule su tri posade (Sojuz 17, Sojuz 18a i Sojuz 18), međutim na stanicu su stigle samo posade Sojuza 17 i 18, let Sojuza 18a otkazano je zbog problema tokom poletanja. Sojuz 17 lansiran je 11. januara 1975, posada je na stanici provela 29,56 dana i na Zemlju se vratio 10. februara 1975. godine.

Svemirska stanica Saljut 4 2 — WC na Saljut 4

Sojuz 18a lansiran je 5. aprila 1975. godine. Međutim letelica nije uspela da stigne na orbitu. Srećom, posada je spasena. Sojuz 18 poleteo je 26. jula 1975. godine, a posada je na stanici Saljut 4 provela 62,97 dana. Obe posade imale su po dva člana.

Polovinom novembra 1975. godine na Saljut 4 pristao je Sojuz 20, brod bez posade, koji je tu, spojen sa stanicom, proveo tačno tri meseca. Zadatak “usidrenja” Sojuza 20 bio je da proveri da li nema “curenja” vazduha sa stanice tokom dužeg boravka .

Svemirska stanica Saljut 4 3 — Unutrašnjost stanice Saljut 4

Saljut 4 bila je vrlo mala svemirska stanica, veličine prosečnog autobusa. Imala je masu od 18,9 tona, dužinu 15,8 m i širinu 4,15 m. Na stanici se pod pritiskom nalazilo 90 m³ (vazduha). Na stanici se nalazilo oko 2 tone naučne opreme i dva seta po tri solarna panela (površine 60 m² ), koji su obezbeđivali 4 kW električne energije. Na Saljut 4 montiran je, tada, nov navigacioni sistem koji je omogućavao autonomnu navigaciju i podešavanje orbitalnih elemenata bez komunikacije sa kontrolom misije na Zemlji.

Od naučne opreme tu su bili OST-1 (Orbitalni Solarni Teleskop) prećnika 25 cm i žižne daljine 2,5 m, spektrograf za UV zračenje i dva teleskopa za X zračenje. Neki od najznačajniji objekata koji su posmatrani ovim X teleskopima su Sco X-1, Cir X-1, A0620-00 i Cyg X-1 (jak izvor X zračenja u našoj galaksiji i prvi kandidat za koji je potvrđeno da je crna rupa).

Tokom boravka na orbiti Saljut 4 obišao je Zemlju 12444 puta i prešao rastojanje od oko 505 miliona kilometara. Stanica je “deorbitirana” 2. februara 1977. godine.

(Fotografije Mark Wade / Astronautix)