Dan kada je Zemlja najbliža Suncu

Pretpostavljam da niste “primetili” ali pre “nekoliko” sati (jutros, u 6:19 h) Zemlja je prošla kroz tačku na orbiti u kojoj je najbliža Suncu.

Ništa nije neobično u orbiti Zemlje. Kao što je opisano Keplerovim zakonima, sva planete (i nebeska tela) kreću se po eliptičnim putanjama oko matične zvezde. Na toj putanji rastojanje se menja od minimalnog do maksimalnog.

Isto to dešava se, naravno, svake godine i na Zemljinom putu oko Sunca. Najbliža tačka u kojoj se zemlja može naći naziva se perihel i rastojanje je jutros iznosilo 147.099.760 km. Sledeći put kad bude najdalja (5. jul) Zemlja će biti na rastojanju od 152.104.285 km. Ta tačka poznata je kao afel. Sa promenom rastojanja menja se i brzina Zemlje oko Sunca (takođe prema jednom od tri Keplerova zakona). Brzina Zemlje u perihelu je najveća i iznosi 30,3 m/s, a u afelu najmanja na orbiti i iznosi 29,3 m/s.

Sve ovo nije čudno jedino… nekome je može čudno što je sad zima? Za nas, na severnoj polulopti, za stanovnike na južnoj sad je leto. Naravno, iz ovoga je očigledno da rastojanje Zemlje od Sunca ne utiče na godišnja doba već je promena uslovljena događajima na Zemlji (nagib ose rotacije).

Međutim, neke promene u (prosečnoj) temperaturi na planeti ipak postoje. Izmereno je da je prosečna količina Snčevog zračenja u julu oko 7% manja nego u januaru. Pored toga, naizgled, potpuno neočekivano izmereno je da je u perihelu prosečna temperatura na Zemlji oko 2,3 stepena Celzijusa niža nego kad je Zemlja najdalja od Sunca. Iako ovo na prvi pogled deluje kontradiktorno rezultat je očekivan i posledica je raspodele kontinenata i okeana na Zemlji (u julu Sunce zagreva ogromne kopnene mase na severnoj hemisferi a u januaru leto je najvećim delom iznad okeana).

Vreme kad Zemlja prolazi kroz perihel (ili afel) nije uvek isto i menja se svake godine. Zemlja kroz perihel prolazi oko dve nedelje nakon zimske kratkodnevice a kroz afel oko dve nedelje posle letnje dugodnevice.

Neko možda pomisli da je povezano sa 1. januarom i početkom nove kalendarske godine, prema gregorijanskom kalendaru, ali nije. (Gregorijanski) kalendar je stvar dogovora, kao i dan kad počinje godina. Gregorijanskom kalendaru prethodio je julijanski, a 1. januaru, kao početku nove godine, prethodio je 1. mart. Tokom istorije mnogo toga se menjalo dok za početak godine (u najvećem delu sveta) nije izabran upravo 1. januar (ime “januar” potiče iz prehrišćanskog Rima i vremena julijanskog kalendara. Mesec je ime dobio pema bogu Janusu, božanstvu kapija i početka).

Datum prolaska kroz perihel “pada” u interval od 2. do 5. januara i posledica je ekscentriciteta Zemljine orbite oko Sunca. Sledeće godine naša planeta će biti u perihelu 5. januara a u afelu 4 jula.

Ovo poklapanje sa početkom nove kalendarske godine je čista slučajnost u vremenu u kome živimo. Ne tako davno, 1246. godine, Zemlja je kroz perihel prošla na dan zimske kratkodnevnice. Od tada dan kad je Zemlja najbliža Suncu pomera se, u proseku, za 1 dan na svakih 58 godina. Naravno, u uzastopnim godinama ovo nekad može da bude do dva dana ranije ili kasnije.