Galileo Galilej

Na današnji dan, 15. februara 1564. godine rođen je italijanski astronom, fizičar, matematičar i filozof, Galileo Galilej, verovatno najvažniji čovek u istoriji fizike i astronomije, a možda i nauke uopšte.

Nekoliko vekova nakon Aristotela (384. – 322. god. p.n.e), tj. sve do XVII veka nije bilo nekih značajnih događaja na polju fizike, a upravo je to vek u kome je Galileo Galilej svojim otkrićima stvorio fiziku koju danas poznajemo. Galilej je sumnjao u zakone koje je postavio Aristotel, ali što je još važnije on je sumnjao u metod istraživanja koji je do tada primenjivan. Za razliku od Aristotela i njegovih sledbenika, koji su smatrali da se priroda može opisati samo razmišljanjem, Galilej je počeo da proverava zaključke do kojih se došlo razmišljanjem. Jednom rečju Galilej je uveo eksperiment u fiziku.

Godine 1609. Galileo Galilej predstavio je prvi teleskop Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj prvi teleskop montiranjem konkavnog i konveksnog sočiva na kraj jedne cevi. Na ovaj način postigao je uvećanje od oko tri puta. Sledeće, 1610. godine, Galilej je usavršio teleskop povećavši uvećanje na oko 30 puta. Tim novokonstruisanim teleskopom otkrio je satelite oko Jupitera, koji su kasnije njemu u čast nazvani Galilejevi sateliti.

Od Galilejevih okrića sigurno treba još izdvojiti: zakon inercije (1613), teorija plime i oseke (1624) i princip relativnosti (1632).

Više o Galileo Galileju možete da pročitate na sajtu Kosmodrom.rs, u tekstu Galileo i inkvizicija.

(Prvi put objavljeno 15. februara 2019. godine)