Otkriće Plutona

Na današnji dan, 18. februara, 1930. godine otkriven je Pluton. “Planetu” Pluton otkrio je Klajd Tombo (Clyde Tombaugh). Od 2006. godine Pluton je “prestao” da bude planeta i postao je tzv. patuljasta planeta.

Nakon otkrića svih osam planeta Sunčevog sistema postojala je ideja, i rezultati posmatranja, koji su ukazivali na to da se iza Neptuna nalazi još jedno telo – planeta. Mnogi astronomi tog doba krenuli su u “lov” na “9 planetu”. Najuporniji u traganju bio je Persival Lovel.

Persival Lovel je poticao iz bogate bostonske porodice. Diplomirao je na
Harvardu i mnogo je putovao. Za astronomiju se zainteresovao nakon Skijaparelijevog “otkrića” kanala na Marsu (1877.). U Arizoni je na 2200 m nadmorske visine izgradio sopstvenu opseravatoriju (1894) da bi tragao za kanalima. Za devetom planetom tragao je 10 godina. Da bi unapredio je potragu modifikovao je postojeće analitičke metode za perturbacije u kretanju Urana. Prema njegovim procenama deveta planeta trebala je da ima masu između Zemlje i Neptuna , nagib orbite 10 stepeni i sjaj od 12-13 zvezdanih veličina.

U periodu od 1905. do 1915. godine snimio je više hiljada fotografija objekata do 16 zvezdane veličine, na svakih 5 stepeni, sa ekspozicijom od
oko 3 h. Ploče je u početku upoređivao ručno, lupom, a kasnije je koristio specijalni aparat za tu namenu – Hartmanov i Cajsov treptajni upoređivač (blink komparator).

Otkrio je 515 asteroida i oko 700 promenljivih zvezda. Drugi astronomi (Slajfer, Nikolson) su kasnije na ovim snimcima pronašli Pluton na šest fotografija, ali Lovel ga nije video.

Persival Lovel je pokušao da obezbedi bolji instrument za posmatranje ali I svetski rat je usporio istraživanja. Lovel je umro 1916. godine nedočekavši novi instrument.

Novi elementi orbite Plutona izračunati su 1928. godine i malo su se razlikovali od prethodnih. Početkom naredne, 1929. godine, na Lovelovu opservatoriju stigao je nov, moćniji instrument. U brojna snimanja na opservatoriji uključio se dvadesettrogodišnji Klajd Tombo iz Kanzasa.

Tombov zadatak bio je da redovno fotografiše noćno nebo snimajući parove fotografija. Nakon toga analizirao je svaki par i tražio da li postoji neka promena položaja. Uz pomoć blink komparatora, brzo je menjao fotografije i stvarao iluziju pokreta bilo kakvog objekta između fotografija.

Skoro godinu dana nakon početka rada u opservatoriji, 18. februara 1930. godine, Tomb je otkrio mogući pokretni objekt na fotografijama snimljenih između 23. i 29. januara. Fotografija manjeg kvaliteta, snimljena 21. januara, doprinela je potvrdi otkrića. Nakon novih fotografija koje su dodatno potvrdile otkriće, vest o novoj planeti poslata je opservatoriji Univerziteta Harvard, 13. marta 1930.

Za novu planetu predlagana su različita imena Zevs, Atlas, Artemida, Persej, Tantal, Vulkan, Hronos, Minerva, Apolon, Erebus, Oziris, Bah. Lovelova opservatorija podržala je predlog koji je dala 12-godišnja devojčica Venecija Bernej (Oksford, Engleska) da se planeta nazove Pluton. Predlog je prihvaćen, a za simbol planete uzet je znak ♇, tj. monogram sastavljen od slova PL – inicijala Persivala Lovela.

Ubrzo nakon otkrića, tj. samo nedelju dana kasnije, javila se sumnja da je ovo Planeta za kojom je Persival Lovel tragao. Osobine novootkrivenog objekta (položaj, sjaj, procenjena veličina itd.) nisu odgovarale predviđanjima i još od prvih dana nakon otkrića “bacile” su sumnju na planetarni karakter Plutona.

Avgusta 2006. godine Generalna skupstina Međunarodne astronomske unije donela je odluku o novoj definiciji planeta prema kojoj je Pluton izgubio status planete. Pluton je imao status planete otprilike malo manje od trećine Plutonove godine, tj. u tom periodu prešao je samo trećinu puta oko Sunca.

Prema ovoj definiciji planeta je nebesko telo koje: (a) kruži oko Sunca, (b) ima dovoljno veliku masu i “snažnu” gravitaciju da savladaju unutrašnje sile čvrstog tela i da se nalazi u hidrostatičkoj ravnoteži (tj. telo koje ima približno oblik sfere) i (c) “pokupilo” je sva druga tela u blizini orbite. Patuljasta planeta je nebesko telo koje takože ispunjava prva dva kriterijuma ali nije “očistilo” svoju orbitu.

Upravo ova razlika, tj. prisustvo Plutonovog satelita Haron, bili su razlog da Pluton izgubi status planete i postane patuljasta planeta.

Orbita i karakteristike Plutona takođe se dosta razlikuju od drugih planeta. Afel njegove orbite nalazi se na oko 49 astronomskih jedinica (AJ), perihel 30 AJ (ekscentricitet orbite približno iznosi 0,24). Orbitalni period je 247,7 godina (tj. 90.500 dana na Zemlji, odnosno 14.146 dana na Plutonu. Ima masu od 0,00218 masa Zemlje.

Tokom dvadeset godina, od 7. februara 1979. do 11. februara 1999. godine, Pluton “ušao” unutar orbite Nepuna i, prema rastojanju od Sunca, bio osma planeta Sunčevog sistema.

Najviše informacija o Plutonu dobili smo od letelice Novi Horizonti. Letelica Novi Horizonti lansirana je u januaru 2006. godine raketom Atlas V i krenula je na dalek put. Glavno odredište misije bila je, tada, najudaljenija planeta Pluton. Jula 2015. godine Novi Horizonti stigli su do Plutona, koji je tada bio patuljasta planeta, i poslali veoma značajne podatke o ovom dalekom svetu. Na osnovu prikupljenih podataka utvrđeno je da je prečnik Plutona oko 2370 km (neznatno više od vrednosti prethodnih merenja izvršenih sa Zemlje). Instrument Ralf (Ralph) na letelici Novi Horizonti poslao je i podatke o boji Plutona – žućkasto-crvenkasta. Otkriveni su i detalji na 4 manja, do tada nepoznata, Plutonova satelita: Niks, Hidra, Stiks i Kerberos. Podaci su takođe pokazali da na Plutonu ima planina visine do 3500m, a viđeni su i planinski lanci.

Više o istraživanju Plutona pogledajte na blogu Svemir.

(Prvi put objavljeno 18. februara 2019. godine)