Supermesec (S2019 E2)

Ako večeras pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći u Mesec u poslednjih N godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ste ikada videli i izuzetno sjajan i…. bla bla bla….

Izvinjavam se, ovo je sajt “Svet nauke” a ne neke “značajne” dnevne novine ili uticajni sajt.

Kao što i naslov ovog teksta kaže nastavljamo sa sezonom 2019, epizoda 2. tema je ponovo Supermesec.

Iako mnogi najavljuju “nešto neviđeno”, pozivaju vas da posmatrate Mesec ili predviđaju različite (loše) događaje, u astronomskom smislu pojam “supermesec” nema baš nikakvo posebno značenje ali ova pojava je u javnosti (i medijima) vrlo popularna poslednjih godina. Supermesec označava onaj pun Mesec koji nastaje u trenutku kad je naš satelit najbliži Zemlji.

Kružeći oko Zemlje, Mesec stalno menja rastojanje, kada je najbliži nalazi se na rastojanju od oko 350000 kilometara (perigej), a kad je najdalji odlazi na približno 400000 kilometara (apogej), odnosno svakog meseca rastojanje se promeni za 50000 kilometara. Na orbitu Meseca, kao i svih drugih tela u Sunčevom sistemu, utiče mnogo različitih faktora, pa rastojanja nisu ista tokom svake rotacije. Tokom perioda potrebnog da Mesec jednom obiđe oko Zemlje rastojanje između ova dva tela svakog dana promeni se za nekoliko hiljada kilometara, tj. svakog dana Mesec je oko 5000 kilometara bliži/dalji nego prethodnog/sledećeg dana. Tokom meseci i godina rotacije Meseca oko Zemlje tačna rastojanja u apogeju i perigeju variraju za određen broj kilometara.

Supermesec nastaje kada zakoni nebeske mehanike (približno) poklope trenutak kada je Mesec pun i kad se on na svojoj orbiti nađe u perigeju. Teško je nabrojati sve “pojave” super Meseca tokom poslednjih godina, ali da pokušam: mart 2011, maj 2012, juna 2013, tri puta 2014 (jul, avgust, septembar), septembar 2015 (isto pomračenje pomračenje), tri puta 2016 (oktobar, novembar, decembar), po jednom 2017 (decembar) i 2018 (januar). Ove godine jedan smo već videli 21. januara, tokom totalnog pomračenja, a drugi je večeras, 19. februara.

Razlog za ogromno interesovanje javnosti za Supermesec sigurno nije u tome kako te noći izgleda Mesec, već činjenica da definicija supermeseca ne potiče iz astronomije već iz astrologije.

Iako se u javnosti javljaju različite definicije, verovatno je jedina prava definicija ona prva, koju je dao 1979. godine dao astrolog Richard Nolle. Prema ovoj definiciji, supermesec je pojava koja nastaje kad mlad ili pun meseca mastupe u vreme kad se Mesec nalazi na minimalnom rastojanju (perigej) ili blizu njega (unutar 90% ovog rastojanja). Šta ova definicija tačno znači verovatno nikome nije jasno, niti je bilo gde objašnjeno zašto je izabrano baš 90% rastojanja u perigeju. Definisan na ovakav način, supermesec se javlja između dva i šest puta.

Prema jednom od tumačenja definicije treba uzeti 90% razlike minimalnog i maksimalnog rastojanja Meseca od Zemlje (oko 50.000 km), a onda dobijenu vrednost (oko 45.000 km) oduzeti od maksimalnog rastojanja (406.000 km – 45.000 km = 361.000 km). Prema tome ako pun Mesec nastane na rastojanju manjem od 361.000 km od centra Zemlje tada mnogi ljudi na nebu traže Supermesec.

Ako verujete u teorije zavere i kataklizme onda za vas dolazi opasan period. Mesec se opasno približava, ne dolazi običan već Super-Supermeseca. Bežite u podrume i skloništa, pripremite dovoljno vode i hrane, sedite tamo u strahu i ne izlazite odatle dok ne prođe smak sveta.

Ako želite da posmatrate Mesec kroz dvogled ili teleskop – razočaraću vas, pun Mesec nije dobar za posmatranje. Zbog velikog sjaja teško je da dugo gledate u Mesečev disk a sjaj takođe smeta da vidite detalje na površini. Najbolje “mesto” za posmatranje je mesto gde prolazi “terminator” tj. ivica senke na površini Meseca gde se, zbog jakog kontrasta dana i noći na Mesecu jasno vide krateri.

Ako samo želite da uživate na (super)mesečini onda je ovo pravo veče za vas, pod uslovom da bude vedro i ne previše hladno 🙂