Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.

U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač Saturn V poletela i ponela trojicu astronauta na put ka Mesecu, očekuje nas delimično pomračenje Meseca. Pomračenje počinje u 20:43 h i trajaće do 02:17 h.

Mnogima je verovatno već poznato da se pomračenja dešavaju onda kada se Mesec, Sunce i Zemlja nađu na istoj pravoj. Ako se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca nastaje pomračenje Sunca, a ako se u sredini nalazi Zemlja tada nastaje pomračenje Meseca.Mesec se pomrači kada uđe u Zemljinu senku. Ova senka ima oblik konusa pošto je svetlosni izvor, Sunce, mnogo veći od naše planete. Senka je u proseku duga 1,4 miliona kilometara, a na srednjoj razdaljini Meseca od Zemlje ima prečnik od oko 9 hiljada kilometara. U senku Mesec može ući samo u vreme punog Meseca, ali ne uvek. Zbog međusobnog položaja orbita Meseca (oko Zemlje) i Zemlje (oko Sunca) on najčešće prolazi ispod ili iznad senke. Da bi došlo do pomračenja, neophodno je da u vreme punog Meseca, Mesec dospe blizu ravni ekliptike tj. blizu svog čvora. Kako je prečnik senke dosta veći od prečnika Meseca (3500 km) nije neophodno da se ova tri tela nađu u istoj ravni već pomračenje može nastupiti i onda kad je Mesec malo ispod ili malo iznad ravni ekliptike.

Za razliku od potpunog pomračenja Sunca, koje je moguće videti samo sa uskog područja totaliteta, pomračenje Meseca vidljivo je gotovo sa cele zemljine polulopte na kojoj je tada noć. Tok pomračenja odvija se relativno sporo pa se u događaju može uživati i po nekoliko sati.

Pomračenje počinje ulaskom Meseca u Zemljinu polusenku (20:43 h). Kao Sunce nije tačkasti izvor svetlosti, oko Zemljine senke prostire se raspršujući konus polusenke (penumbra) koja se golim okom gotovo i ne primećuje. Dalje, iz polusenke Mesec ulazi u senku – umbra (22:01 h) i to svojim levim krajem, okrenutim ka istoku (posmatramo sa severne polulopte Zemlje). Tada se na Mesecu opaža senka Zemlje koja sve više raste, a Mesec dobija izgled srpa. Terminator pomračenja je luk kruga senke i razlikuje se od terminatora Mesečvih faza koji ima izgled poluelipse čija je velika osa jednaka prečniku Meseca.

Ako je pomračenje Meseca totalno senka prekriva Mesečev disk sve dok ne dodirne suprotni, zapadni, kraj diska i tada počinje totalno pomračenje. Maksimum totalnog pomračenja nastupa, kada se Mesec nalazi u “centru” senke naše planete, dok kod delimičnog pomračenja maksimum pomračenja nastaje onda kad je senka prekrila najveći deo Mesečevog diska (23:30 h). U trenutku makimuma ovog pomračenja senka Zemlje prekriće 65% Mesečevog poluprečnika.

Nakon toga faze se odvijaju na sličan način, ali suprotnim redosledom. Prvo završava totalno pomračenje, pa Mesec polako izlazi iz senke (00:59 h), a zatim i polusenke (02:17 h). Tada pomračenje završava.

U noći pomračenja, isto kao i tokom drugih noći u ovom periodu, na nebu će biti vidljive još dve planete Jupiter i Saturn. Saturn, koji je prošlog 9. jula bio u opoziciji, nalazi se u izuzetno povoljnom položaju za posmatranje, na najmanjem rastojanju i sa povoljnom orijentacijom prstena, tako da je ovo dobra prilika, ako vremenski uslovi dozvole, za jedno lepo posmatračko veče.

Za sve one koji će u utorak biti u Nišu, Departman za fiziku PMF-a i Astronomsko društvo “Alfa” povodom pomračenja Meseca i obeležavanja jubileja 50 godina leta Apola 11 u utorak, 16. jula od 20 h organizuju naučno-popularno predavanje i posmatranje pomračenja.