Posle pomračenja Sunca i Meseca u javnosti verovatno najatraktivnija astronomska pojava su zvezde “padalice”. Za pojavu zvezda “padalica” tj. meteora u narodu se često vezuje verovanje o ispunjavanju želja onome ko ih vidi. Naravno, najbolje vreme za ispunjavanje želja je ono kad meteora ima najviše a to su one noći kada nastupa maksimum aktivnosti nekog meteorskog roja.
Ako vas astronomija bar malo interesuje gotovo je nemoguće na u medijima niste primetili najavu ovih zvezda “padalica” i brojeve od 50, 80, 100, pa čak i 200 meteora na sat. Ove vrednosti deluju fantastično, pravi vatromet na nebu ali šta one znače i šta stvarno treba da očekujete?
Verovatno najpoznatiji meteorski roj su Perseidi, zbog doba godine i približno konstantne aktivnosti. Kao i svakog leta maksimum Perseida nastupiće noćas, tj. u noći između 12. i 13. avgusta.
Astronomi aktivnost svakog meteorskog roja mere brojem koji se naziva zenitna časovna aktivnost (zenital hourly rate) ili skraćeno ZHR. Ovo je broj koji astronomima omogućava da upoređuju podatke različitih posmatatraža, u različito doba noći i u različitim posmatračkim uslovima.
Naravno, kao i svaka standardizacija (npr. ono za temperaturu vazduha) tako i ZHR ne predstavlja uvek pravo stanje, odnosno ono što amateri vide ili mere.
Šta je ZHR?
Prema definiciji ZHR je broj meteora koje bi posmatrač video za sat vremena posmatranja u savršenim uslovima (bez oblaka i svetlosnog zagađenja) ako bi radijant bio u zenitu. Pošto savršeni uslovi ne postoje a i ako postoje radijant je u zenitu samo kratko onda je ZHR parametar koji se izračunava po matematičkoj formuli u kojoj se nalaze određeni korekcioni faktori (za loše posmatračke uslove).
ZHR se izračunava po formuli:
,
gde je broj meteora koje je posmatrač stvarno video tokom posmatranja koje je trajalo , tj.
.
Korekcioni faktor određuje vidno polje, tj. “meri” koji deo neba je za posmatrača bio zaklonjen (oblacima ili na neki drugi način). Definisan je kao
,
gde je procenat neba koji je za posmatrača bio zaklonjen.
Sledeći korekcioni faktor zavisi od tzv. populacionog indeksa za meteorski roj (koji definiše raspodelu meteora u roju po sjaju) i od granične magnitude , tj. minimalnim sjajem zvezda (i drugih objekata) koje posmatrač može da vidi.
Poslednji korekcioni faktor koji zavisi od visine radijanta iznad horizonta.
Kako sve ovo izgleda na primeru?
Pretpostavimo da večeras malo izađete iz grada da posmatrate Perseide. Na posmatranje odete oko 23:30 h i posmatrate oko pola sata. Za to vreme vidite 8 meteora.
Na osnovu ovih podataka imamo da je , i , tj. , a možemo pretpostaviti da je populacioni indeks .
Posmatrali ste sa mesta koje je van grada ali uslovi nisu idelni pa je granična magnituda , tj. vidite skoro sve sjajne zvezde u sazvežđu Mala kola (zbog sjajnog Meseca večeras uslovi biti još nepovoljniji za posmatranje!)
Noć je vedra, skoro da nema oblaka ali okolni objekti/šuma zaklanjaju oko 20% vidnog polja, tj.
.
Zamenimo sada sve vrednosti u formulu da vidimo koliki je ZHR, tj. kolika je bila aktivnost meteorskog roja koji ste posmatrali
.
Ovo znači da je aktivnost meteorskog roja (ZHR) u trenutku posmatranja bila 102 meteora na sat, iako ste vi videli samo 8 meteora!
Aktivnost Perseida prethodnih godina
Tokom godina aktivnost Peresida je približno konstanta ali ipak u zavisnosti od godine postoje oscilacije u maksimalnoj vrednosti ZHR. U sledećoj tabeli dati su podaci za maksimalnu aktivnost ovog meteorskog roja.
Godina | Period | Maksimum ZHR |
2019 | 17. jul – 24. avgust | 80 (12/13. avg; pun Mesec 15. avg) |
2018 | 17. jul – 24. avgust | 60 (11-13. avg) |
2017 | 17. jul – 24. avgust | ? (12. avg) |
2016 | 17. jul – 24. avgust | 150 (11/12. avg) |
2015 | 17. jul – 24. avgust | 95 (12/13. avg; mlad Mesec 14. avg) |
2014 | 17. jul – 24. avgust | 68 (13. avg; pun Mesec 10. avg) |
2013 | 17. jul – 24. avgust | 109 (12. avg) |
2012 | 17. jul – 24. avgust | 122 (12. avg) |
2011 | 17. jul – 24. avgust | 58 (12. avg; pun Mesec 13. avg) |
2010 | 23. jul – 24. avgust | 142 (12. avg) |
2009 | 14. jul – 24. avgust | 173 (13. avg; Mesec – polovina diska) |
2008 | 25. jul – 24. avgust | 116 (13. avg) |
2007 | 19. jul – 25. avgust | 93 (13. avg) |
2006 | 100 (12/13. avg) | |
2005 | 90 (12. avg) | |
2004 | 200+ (12. avg) | |
1994 | 200+ | |
1993 | 200 – 500 | |
1883 | 43 | |
1864 | 100+ |
Trenutna aktivnost Perseida (i očekivanje za maksimum)
Međunarodna meteorska organizacija (IMO) redovno prikuplja i obrađuje podatke posmatranja aktivnih meteoriskih rojeva. Na osnovu prikuljenih podataka posmatranja tokom prethodnih par noći aktivnost Perseida kretala se oko ZHR = 30, što je nešto niža vrednost nego prošle godine.
Osim promene u aktivnosti meteorskog (ZHR) roja tokom različitih noći dolazi i do oscilovanja ZHR u tokom noći maksimuma, tj. maksimum aktivnosti meteorskog roja traje vrlo kratko!
Promena ZHR tokom maksimuma aktivnosti Perseida prošle godine izgledala je ovako.
Šta da očekujemo večeras?
Tačno predviđanje aktivnosti meteorskog roja je vrlo nezahvalan posao i gotovo je nemoguće. Na aktivnost utiče dosta faktora počev od onih astrofizičkih, kao što je gustina vrlo malih čestica kroz koju Zemlja prolazi na svom putu oko Sunca, pa do onih lokalnih (uslovi za posmatranja, sjaj Meseca itd).
Ono što je jasno je da će skoro pun Mesec vidljiv tokom cele noći mnogo smetati i značajno smanjiti broj meteora koji se mogu videti. Ipak, iako su uslovi nepovoljni ne treba odustajati već biti strpljiv, a neka zvezda “padalica” će se sigurno pojaviti.