Kongres mladih matematičara u Novom Sadu

Od 3. do 5. oktobra, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu održava se kongres koji okuplja mlade matematičare s doktoratom i studente doktorskih studija

Srpsko naučno matematičko društvo (SNMD) u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, ogranka u Novom Sadu, Departmanom za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i Matematičkim institutom SANU u Beogradu, organizuje Kongres mladih matematičara od 3. do 5. oktobra. Učesnici kongresa su mladi matematičari koji su doktorirali u poslednjih 10 godina, kao i studenti doktorskih studija.

Na Kongres se prijavilo 107 učesnika iz 16 gradova, sa 27 različitih institucija, mahom iz Srbije, ali i iz Makedonije, Bosne, Češke, Belgije, Švajcarske i Kine, od kojih će njih preko 70 izlagati svoje radove.

Ideja Srpskog naučnog matematičkog društva jeste da ovim skupom poveže mlade sličnih interesovanja, da podstakne razmenu ideja i popularizuje matematiku među mladima.

O predavačima na Kongresu mladih matematičara:

Dušan Jakovetić je rođen 1983. godine. Docent je Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Doktorske studije je završio na zajedničkom programu Univerziteta Karnegi Melon u Pitsburgu i Univerziteta u Lisabonu 2014. godine, sa  nagradom  za najbolju doktorsku disertaciju A. G. Milnes, a od istog Univerziteta 2012. godine dobio je i priznanje Claire, MM 1965, and John Bertucci, E 1963, TPR 1965, Fellowship in Engineering. Dobitnik je specijalne nagrade Dr Zoran Đinđić za mladog naučnika u APV koju dodeljuje Vlada Autonomne pokrajine Vojvodine i Univerzitet u Novom Sadu, za 2017. godinu. Oblasti istraživanja dr Jakovetića su distribuirana optimizacija i distribuirano procesiranje informacija, koje imaju veliki značaj u današnjoj eri velikih podataka, mašinskog učenja, interneta stvari i analize velikih podataka. Objavio je preko 40 naučnih radova u vodećim međunarodnim časopisima i na međunarodnim konferencijama iz oblasti distribuirane optimizacije, sa ukupnom citiranošću od preko 1000 prema servisu Google scholar. Dr Jakovetić učestvuje kao rukovodilac novosadskog tima ili tehničko-naučni  koordinator na više međunarodnih i nacionalnih naučnih projekata, uključujući projekte II-BiDaaS i C4IIOT iz programa Horizon 2020.

Luka Milićević je rođen 1991. godine. Završio je Matematičku gimnaziju. Dobitnik je dve Svetosavske nagrade, kao i zlatne i dve srebrne medalje na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi. Završio je 2014. godine osnovne i master studije na Univerzitetu u Kembridžu, na smeru matematika, s ocenom prva klasa (na ispitima je bio redom 1, 3, 7, i 5. najuspešniji kandidat u godini). Za to vreme je bio nosilac Vudsove stipendije za najboljeg stranog prijavljenog kandidata Triniti koledža. Na istom univerzitetu je završio i doktorske studije iz teorijske matematike i matematičke statistike, odbranivši tezu u avgustu 2017. pod mentorstvom Imre Lidera. Zaposlen je na Matematičkom institutu SANU. Bio je prvi izabrani predavač u okviru Lekcija Mike Alasa Matematičkog instituta SANU. Bavi se istraživanjem u oblasti kombinatorike,  sa prvenstvenim fokusom na aditivnu kombinatoriku.

Marko Petković je rođen 1984. godine. Završio je osnovne studije iz matematike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i na istom fakultetu doktorirao 2008. godine. Završio je osnovne studije iz telekomunikacija na Elektronskom fakultetu u Nišu 2008. godine. Objavio je oko 80 naučnih radova iz oblasti matematike, računarskih nauka i telekomunikacija. Radovi u oblasti matematike i računarskih nauka odnose se na nelinearnu optimizaciju, metode izračunavanja uopštenih inverza i obradu signala. Redovni je profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu od 2016. godine.

Bojan Prangoski je rođen 1984. godine. Vanredni je profesor na Univerzitetu u Skopju. Doktorirao je 2012. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.  Rad je započeo u doktorskoj disertaciji na klasi simbola pseudo-diferencijalnih operatora beskonačnog reda, korišćenjem moćnih metoda funkcionalne analize i klasične teorije pseudo-diferencijalnih operatera mu je omogućilo da dobije čitav niz dubokih rezultata u oblasti analize. Njegov rad se zasniva na izuzetnom poznavanju topologije funkcijskih prostora, što mu omogućava da se bavi ozbiljnim problemima mikrolokalne analize sa primenama u kvantnoj fizici kao i u vremensko frekvencijskoj  analizi signala.