![Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2013/10/2013-10-18-Mesec-u-polusenci1.jpeg?fit=2000%2C1600&ssl=1 "Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023) 12")
![Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2014/08/2014-08-25-Galileo-Galilej-i-teleskop.jpg?fit=800%2C595&ssl=1 "Prvi teleskop 19")
I pored više vekova intenzivnog traganja za vanzemaljskim životom naučnici ni dan danas ne znaju da li on postoji ili ne. To je duboko iritirajuće pitanje jer s jedne strane izgleda neminovno da takav život postoji. Bilo bi potpuno besmisleno da u tolikom svemiru sa stotinama milijardi galaksija, sa neslućeno mnogo zvezda i beskonačno mnogo planeta, dakle da u tolikom svemiru život postoji samo i jedino na našoj planeti.
Nama je i naš Sunčev sistem ogroman, toliko da iz njega nikad nećemo kročiti, bar u ovom obliku kakav danas imamo. A Sunčev sistem je samo sasvim neprimetna tačkica u galaksiji koja je neprimetna pega u čitavom kosmosu. Zbilja, nema nikakvog smisla da osim nas nikakvog drugog života u univerzumu nema. Takav univerzume bio bi bez svrhe, bez cilja, bez ikakvog smisla.
Ali, s druge strane, i pored sve sile modernih uređaja i instrumenata i pored rada najumnijih i najkreativnijih naučnika i filozofa do sada nije otkriven ni najmanji trag vanzemaljske civilizacije. Danas, posle svih tih traganja, čini se da se gasi polako i poslednji tračak nada da ćemo kosmičku braću otkriti u dogledno vreme.
Veliki je paradoks između logika po kojoj vanzemaljskog života mora biti i nepostojanja ikakvih dokaza o takvom životu i danas se sve više se nameće pitanje: da li je zapravo sam naš život paradoks?
O ovome razgovaraćemo u subotu 25. jula 2020. od 20 sati na Youtube kanalu sa astrobiologom prof. dr Draganom Gajićem (PMF Niš).
U razgovoru učestvuju i:
- Jelena Milutinović, Beograd;
- dr Milan Milošević, PMF Niš;
- prof. dr Dušan Mrđa, PMF Novi Sad;
- Srđan Penjivrag Zrenjanin i
- Aleksandar Zorkić, Novi Sad.
Tokom prenosa gledaoci će moći da postavljaju pitanja i komentare preko Youtube kanala.
Svoja pitanja možete poslati i pre početka razgovora na adresu astronomski.magazin@gmail.com
Izvor: Astronomski magazin
Leave a Reply
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
Тооооо 😍😍😍 једва чекам 🙂
Interesantno, moze se svakojako gledati. Poput reke koja talasasto kruzi oko Sunca,U poziciji tacke koja se ciklicno priblizava i udaljava oko Sunca. Kada bi se ta linija razvukla bila bi duza. Taj precnik putanje verovayno odredjuje odredjenu zakonitost. Zapravo ako se pogleda pored zakona i svojstvo materije da u specificnim uslovima stvara zivot uocava se u tim svojstvima svrha, smisao i znacaj a to su sve karakteriste u delu koje su se prenele od vremena pre velikog praska. Poznavanje zivota onda samo na Zemlji bi izgledalo iz tog ugla veoma skriveno i dragoceno. Zivot takodje izgleda kao da ima polove juzni i severni. Prilikom rodjenja juzni i pri kraju severni. Moze se posmatrati na razne nacine. Mada neobicni su tekstovi o nepostojanju vremena. Kada pogledate zvezde na nocnom nebu zapravo vidite proslost. A takodje vreme registrujete emocijama. Ako se nesto registruje odredjenim culom poput zvuka ili boje to su sve fizicke karakteristike. Ono sto bi bilo veoma tuzno je prica da se covek kroz buduce narastaje toliko razvije do stepena putovanja kroz vreme. I da onda izazove veliki prasak. U tom slucaju bi mozda odlazak na lose mesto predstavljao doba dinosaurusa koje ce veliki meteor istrebiti. A odlazak na bolje mesto u suprotonom smeru u buducnusti. Mogu postojati puno gledista i zanimljiva su tema.
Dobar razgovor. Na kraju se skliznulo u fiziku što je i normalno jer sve zavisi od nje, zakoni fizike, koje znamo i koje još ne znamo određuju i komunikaciju civilizacija u svemiru. Lepo je to prof Mrđa rekao u jednom momentu. Ne pomažu tu nikakve litije i pričešća. Moderator ili voditelj je postavljao relevantna pitanja. Dosta toga što danas ima da se kaže na ovu temu je rečeno. Dali ste dobar uvid u pojavu života u svemiru i uslova potrebnih za to. Dato je dosta korisnih i razumljivih informacija. Postavili ste pitanja na koja ni sami nemate odgovore, jer ih nema ni nauka. Niste pali na stereotip na koji se obično u mejnstrimu nailazi kada je ova tema u pitanju. Zadržali ste visok naučni nivo. Prof Gajić je pokazao veliku erudiciju na ovu temu.