Fenomen „jeftine mode“ – jednom obuci i baci…

Takozvana „jeftina moda“ se proizvodi po nefer uslovima i zagađuje okolinu. Da li nam je potrebna nova, „fer“ moda?

Budite iskreni – koliko puta ćete obući ko zna koju po redu majicu koju ste upravo kupili? Jedna Green-Peace studija kaže da se u razvijenim zemljama čak 40 posto odeće izuzetno retko ili čak nikada ne obuče. Ova činjenica je posebno poražavajuća ako se zna da iza jedne najobičnije majice u proseku „stoji“ potrošnja čak 2700 litara vode, transport od 19.000 kilometara, često nekontrolisana upotreba hemikalija koje zagađuju okolinu i jedna krojačica ili krojač, koji od prodajne cene dobijaju tek oko 0,6%. Dakle, ako majica košta 5 evra, oni dobijaju 30 centi.

Istraživanja takođe kažu da jedna prosečna osoba poseduje oko 85 komada odeće, što znači da samo u jednom velikom gradu od otprilike 2 miliona stanovnika dolazimo do brojke od oko 17 miliona odevnih predmeta, od kojih većina stoji nenošena u ormaru i na kraju završi u kanti za smeće.

Odmah iza plastičnog otpada koji neprikosnoveno drži prvo mesto po zagađenju planete, jeftina ili brza moda je postala drugi po redu zagađivač na globalnom nivou. U uzgoju pamuka potroši se oko trećine ukupno proizvedenih pesticida. Takođe, u postupku farbanja neretko se koriste po prirodu štetne hemikalije. Transport robe koja često putuje s jednog kraja sveta na drugi je takođe veliki zagađivač, da bi se ceo proces završio s brdima tekstilnog otpada.

Moda je ljudima oduvek bila važna jer predstavlja neku vrstu statusnog simbola i doprinosi osećanju pripadanja određenoj grupi. Ovu činjenicu koriste velike modne kuće i lanci. Modni lanci poput Zare i H&M-a izbacuju danas na tržište čak do 24 kolekcija godišnje, pre samo nekoliko godina bile su uobičajene dve do četiri. Ovo dovodi do toga da se na tone i tone nove, neprodate odeće spaljuje.

Osim toga, jeftine nove stvari imaju toliko kratak životni vek da se na duge staze njihova kupovina i ne isplati u poređenju sa investicijom u kvalitetniji komad odeće koji je proizveden po fer pravilima. Fer kupovina i biohemijski čini veći užitak kupcu, jer nije tako česta.

Dakle, ko želi fer da kupuje, mora da kupuje manje i da bude spreman da plati više. Tačno je da ne može svako da priušti majicu od recimo 30 evra. Ali uvek kada kupujemo majicu od 5 evra, moramo se zapitati – kako je to moguće? Koja je cena toga? Da li se treba odreći kvantiteta na račun kvaliteta radi prirode, drugih ljudi i u krajnjoj liniji, radi sopstvene budućnosti ili budućnosti naših najbližih koji će živeti na planeti posle nas. Ja mislim da to nije ni toliko teško ni neizvodljivo. Samo treba imati svest o problemu i malo dobre volje. „Manje je više“ kaže jedna izreka.