Websajt-Prijava

Prijavite se za kviz PAB-FIZ! 

Ako volite kvizove i želite da na zanimljiv način testirate vaše znanje, a pritom i osvojite vredne nagrade, pridružite nam se na uzbudljivom kvizu – PAB-FIZ, koji organizuje Društvo fizičara ...
Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće sjajni Jupiter a blizu pored njega nalaziće se Saturn.

Prividno rastojanje između ove dve planete iznosiće samo 0,1 lučni stepen, tj. 6 lučnih minuta.

Ako vam nije jasno šta ovi brojevi znače možda vam bude jasnije ako znate da je 6 lučnih minuta otprilike 1/5 diska punog Meseca a da ljudsko oko ima “rezoluciju” od 1 lučnog minuta, tj. minimalno rastojanje na kom oko može da razlikuje dva objekta je oko 1 lučnog minuta. U poznatim dimenzijama, na Zemlji, ugaonu veličinu od 1 lučnog minuta ima fudbalska lopta na rastojanju od otprilike 756 metara.

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna 1
1 lučni minut (izvor Wikipedia)

Tokom sutrašnje velike konjunkcije Jupitera i Saturna ova dva gasovita džina prilaze na prividno rastojanje fudbalske lopte koja bi se nalazila na rastojanju od 125 metara!

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna 2
Jupiter i Saturn, kompozicija

U (popularnoj) astronomiji pojam konjunkcija najčešće označava bilo koji događaj u kome se dva, ili više, objekta grupišu i nalaze na nebu nalaze na vrlo malom rastojanju. Najčešće su to planete, Sunce i/ili Mesec, a često im se pridruži i neka zvezda. U astronomiji ova pojava se tačnije naziva appulse, a značenje pojma konjunkcija je nešto drugačije i označava kad dva objekta imaju istu rektascenziju.

Pojava konjunkcije i prividno približavanje planeta, ili nekih drugih objekata, najčešće ne dovodi do značajne promene pravog rastojanja između tela koje učestvuju u konjunkciji.

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna 3
Položaj Jupitera i Saturna u Sunčevom sistemu. Strelica označava smer kretanja planeta oko Sunca (izvor: NASA / JPL-Caltech)

Tokom konjunkcije Jupitera i Saturna ove dve planete će biti na rastojanju od oko 740.000 km (gledano sa Zemlje, Saturn je otprilike na dva puta većem rastojanju nego Jupiter).

U astronomskom smislu ova konjunkcija nema veliki značaj ali reč je o vrlo retkom događaju koji je atraktivan za posmatranje i može se videti golim okom!

Poslednji put Jupiter i Saturn su bili ovoliko blizu pre oko 400 godina. Godine 1960. Galileo Galilej prvi put je durbin okrenuo ka nebu i tako je nastao teleskop. Ubrzo nakon prvih teleskopskih posmatranja Galileo Galilej je otkrio četiri najveća Jupitera satelita – Io, Evropu, Ganimed i Kalisto, kasnije nazvana “Galilejevi sateliti”.

Samo 13 godina nakon prve upotrebe teleskopa u astronomiji, tačnije 1623. godine, Jupiter i Saturn bili su ovoliko blizu na nebu (4 lučna minuta). Međutim, tokom ove velike konjunkcije Jupiter i Saturn bili su blizu Suncu i uslovi su bili izuzetno nepovoljni za posmatranje.

Poslednja velika konjunkcija Jupitera i Saturna, koja je bila “po mraku”, i mogla je da se posmatra, desila se pre 800 godina (1226. godine)!

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna 4
Jupiter i Saturn tokom jeseni 2020. godine

U proseku konjunkcije Jupitera i Saturna odigravaju se na svakih 20 godina (period obilaska Saturna oko Sunca je oko 30, dok je Jupitera oko 12 godina). Međutim, prividno rastojanje između dve planete je najčešće mnogo veće nego ovogodišnje a konjunkcije nekad nastaju prividno blizu Sunca i tada posmatranje nije moguće.

Prethodna konjunkcija Jupitera i Saturna zabeležena 28. maja 2000. godine. Do 2100. godine biće nekoliko konjunkcija 31. oktobra 2040. godine, 4. aprila 2060, 15. marta 2080 i 18. septembra 2100. godine. Sledeća konjunkcija po izgledu uporediva sa ovogodišnjom biće tek ona 2080. godine.

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna 5
Izvor: Osservatorio Astronomico Università di Siena / EarthSky

Tokom prethodnih meseci Saturn i Jupiter polako su se približavali na nebu. Vide se nisko na zapadu, relativno kratko nakon zalaska Sunca. Minimum rastojanja dostižu 21. decembra, a zatim će nastaviti ponovo da se udaljavaju. Iako je konjunkcija kratkotrajan proces i nastupiće u tačno 14:24 h po našem vremenu ovom periodu Jupiter i Saturn su vrlo atraktivni za posmatranje.

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna 6
Simulacija posmatranja konjunkcije kroz kroz okular teleskopa (izvor: Stellarium)

Posmatranje je moguće i golim okom ali je još bolje ako imate dvogled ili manji teleskop. Kako je reč o izuzetno sjajnim objektima nije ih moguće promašiti. Posmatrani teleskopom sa uvećanjem do oko 100 puta, u vreme konjunkcije, obe planete biti istovremeno u vidnom polju teleskopa.

Nažalost tokom prethodnih večeri uslovi za posmatranje često nisu bili povoljni. Ako oblaci, magla ili zagađeni vazduh ni sutra ne dozvole da vidite ovaj susret Jupitera i Saturna probajte i narednih dana. Iskoristite prvo vedro veče i prvi mrak i pogledajte ova dva gasovita džina.

Ako ne uspete u 2021. godini očekuju nas nove konjunkcije drugih planeta

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna 7

Ipak, one neće biti atraktivne kao ovogodišnja velika konjunkcija Jupitera i Saturna. Za sledeću veliku konjunkciju (isto 6 lučnih minuta) pobrinuće se Saturn i Venera 30. januara 2048. godine.

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna 8
Velika konjunkcija Jupitera i Saturna 9

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.