Gutenbergova štamparska revolucija

Do pronalaska Johana Gutenberga književnost je bila dostupna samo malom broju ljudi. Čak možemo reći da je njegov izum pozitivno uticao i na razvoj književnosti jer je omogućio da se pisana reč brzo proširi po celom svetu, tj. da književnost postane prisutnija u svakodnevnom životu ljudi.

Pre pronalaska mašina za štampanje, knjige su se ručno prepisivale. Prepisivanje je dugo vremena bilo jedini način za umnožavanje knjiga, iako je taj način pre svega bio neefikasan jer je zahtevao dosta vremena, zatim skup, a osim toga, dolazilo je i do brojnih grešaka.

Gutenberg definitivno nije prvi čovek kome je ideja o štampanju pala na pamet jer su se u Kini, Koreji i Japanu vekovima pre toga u te svrhe koristile drvene tablice uz pomoć kojih su pravljeni otisci teksta. Najstariji sačuvani otisak napravljen drvenim tablicama potiče iz Koreje, još iz 868. godine.

Ipak, Gutenberg je pronalazač moderne metode štampanja, uz pomoć pokretnih slova. Naime, godine 1440. Johan Gutenberg (Johannes Gensfleisch zur Laden zum Gutenberg) izumeo je jedan ručni aparat pomoću koga je od rastopljenog olova izlivao pojedinačno odvojena slova u obliku sličnom današnjem. Osim toga, on je konstruisao i jednu drvenu presu za štampu, pomoću koje se otisak vršio jednim pritiskom ravne ploče. Ipak, ključno je bilo to što su se ovakva slova mogla upotrebljavati i po nekoliko puta. Gutenbergov doprinos štamparstvu se ne završava na ovome. Njemu se pripisuju i: izum procesa za masovnu reprodukciju pokretnih slova, upotreba mastila baziranog na ulju za štampanje knjiga, podesivi kalupi za izlivanje slova itd.

Prva na ovaj način odštampana knjiga bila je Biblija, koja se naziva još i „Gutenbergova Biblija“ i „Biblija u 42 reda“. Osim što je poznata kao prva štampana knjiga, smatra se i najskupljom knjigom na svetu, kao i najčitanijom knjigom srednjeg veka. Smatra se da je Gutenberg odštampao 185 primeraka Biblije, a da je do danas ostalo sačuvano 44 primeraka, od kojih mnoge nisu potpune. Gutenbergova Biblija je štampana na latinskom jeziku, bazirana na tzv. vulgati, odnosno službenom latinskom prevodu Svetog Pisma sa hebrejskog i grčkog jezika. Sadržala je i ručni rad (iluminacije) što je čini unikatnom. Stručnjaci procenjuju da bi danas jedna kompletna Gutenbergova Biblija mogla biti prodata za čak 35 miliona dolara.

Pošto su do tada ručno prepisivane knjige uglavnom bile dostupne uglavnom samo sveštenstvu i plemstvu, masovno štampanje knjiga je dovelo do neke vrste revolucije u Evropi jer je širenje pismenosti dovelo do promena u raznim oblastima života – u religiji, politici i životnom stilu, što se kasnije postepeno proširilo na celu planetu.

Možemo zaključiti da je Gutenbergov pronalazak imao uticaj na različite aspekte života ljudi. Štampanje knjiga je omogućilo njihovu dostupnost širokoj čitalačkoj publici po niskoj ceni. Rasprostranjenost i dostupnost knjiga pomogli su širenju brojnih političkih, idejnih i religioznih pokreta širom sveta, a posebno su bili značajni za povećanje pismenosti svetskog stanovništva.