Prvi teleskop

Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je “prvi teleskop” Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj prvi teleskop montiranjem konkavnog i konveksnog sočiva na kraj jedne cevi. Na ovaj način postigao je uvećanje od oko 8-9 puta.

Sledeće, 1610. godine, Galilej je usavršio teleskop povećavši uvećanje na oko 30 puta. Tim novokonstruisanim teleskopom otkrio je satelite oko Jupitera, koji su kasnije njemu u čast nazvani Galilejevi sateliti.

Suprotno ubeđenju mnogih Galileo Galilej nije “izmislio” teleskop.

Istorija otkrića teleskopa je dosta duga i komplikovana. Sve je krenulo sa otlrićem naočara.

Pouzdani podaci o upotrebi sočiva za poboljšanje vida nalaze se u XIII veku. Kao pronalazač naočara označava se italijanskom optičar i fizičaru Armatiju.

Engleski astronom (i astrolog), fizičar i hemičar Rodžer Bekon (1212-1294) nagovestio je da se “korišćenjem cevi sa sočivima ili pomoću ogledala mogu približiti udaljeni predmeti i predeli”. On, ipak, nije pronašao teleskop. Postoje i crteži Leonarda da Vinčija (1452-1519), na kojima se vide cevi sa sabirnim sočivima.

Sa pronalaskom durbina dovodi se u vezu i Frankastoro (1483-1553). On navodi (1538. g.) da Mesec izgleda mnogo bliže kada se gleda kroz dva sočiva ili kada se gleda kroz jedno debelo sočivo.

Vlada potpuna nedoumica oko pronalazača teleskopa. Pojavljuju se imena Portija (tvorac camera obscura), i Portinija
(1590).

Javnost se sa teleskopima prvi put upoznaje u Holandiji (Milderbah) 1608. g. Holandski optičar Zaharijas Jansen prodaje durbine, ali ih, po svemu sudeći, nije sam proizvodio. Pravo patentiranja teleskopa tražili su i holandski optičari Liperšej, Andrianson. Francuski kralj Anri IV traži 1608. g. od holandskih posetilaca durbin, sa namerom da ga koristi u vojne svrhe. Tokom sledeće godine, Heriot uz pomoć durbina posmatra i crta Mesec.

Galileo Galilej 1609. godine saznaje da se u Parizu prodaju durbini. Na osnovu opisa nije mu bilo teško da napravi nekoliko teleskopa.

Pomoću njih 1610. otkriva Venerine mene, Jupiterove satelite, planine na Mesecu, zvezde u Mlečnom Putu, itd.

U to vreme durbine u nebo upiru i drugi astronomi, a Majer, Fabricije, Peresk, Heriot osporavaju Galileju prvenstvo nekih otkrića.

Možda je najbolje reći da je Galileo Galilej prvi počeo da koristi durbin za izučavanje svemira, beleži i analizira ono što vidi kroz teleskop.