Plavi supermesec, S2024 E01

Ako večera pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ste ikada videli i izuzetno sjajan. Biće ovo prvi, plavi supermesec u avgustu ove godine. Takvo nešto mogli ste da vidite pre 10+ godina i sledeći put moćićete da vidite tek za 10+ godina. Ne zaboravite, pažljivo birajte mesto za posmatranje i ne propustite ovu jedinstvenu priliku….

Izvinjavam se, ponovo je vreme za napuštanje stila “ozbiljnih” televizija i dnevnih novina (ili najpopularnijih i najposećenijih sajtova) i povratak u realnost i na, zaboravljeni, sajt “Svet nauke”.

Za one koji ne vole dugačke tekstove – večeras, 19. avgusta, nećete da vidite bukvalno ništa što ne možete da vidite bilo koje drugo veče kad je pun Mesec. Ovo je tek prvi od četitiri supermeseca koje možemo da “vidimo” ove godine.

Za one koji vole dugačke tekstove sada malo mnogo više detalja o ovim pojavama. Naravno, sve ovo ste možda već čitali, ali ponavljanje je neophodno…

Sepermesec

Tekst sličan uvodu mogli ste prethodnih dana, i godina, da pročitate na mnogobrojnim sajtovima na kojima najčešće nema ni reči o astronomiji, a nažalost, ni o nauci uopšte. Kao i oni koji pišu, koji o astronomiji najčešće ništa ne znaju niti pogledaju u noćno nebo, tako i većina njihove “publike” za astronomiju, Sunčev sistem i svemir čuje samo tokom najave nekih senzacionalnih a neretko i kataklizmičnih događaja.

U ovakvoj atmosferi nije nikakvo čudo što svake godine imamo neki Supermesec, a često i više njih i što ova “pojava” stalno privlači ogromnu pažnju javnosti i izaziva oduševljenje onih koji (samo tad) pogledaju u pun Mesec!

Iako mnogi najavljuju “nešto neviđeno”, pozivaju vas da posmatrate Mesec ili predviđaju različite (loše) događaje. U astronomskom smislu pojam “supermesec” nema nikakvo posebno značenje ali ova pojava je u javnosti (i medijima) vrlo popularna poslednjih godina. Supermesec označava onaj pun Mesec koji nastaje u trenutku kad je naš satelit najbliži Zemlji.

Kružeći oko Zemlje, Mesec stalno menja rastojanje, kada je najbliži nalazi se na rastojanju od oko 350000 kilometara (perigej), a kad je najdalji odlazi na približno 400000 kilometara (apogej), odnosno svakog meseca rastojanje se promeni za 50000 kilometara. Na orbitu Meseca, kao i svih drugih tela u Sunčevom sistemu, utiče mnogo različitih faktora, pa rastojanja nisu ista tokom svake rotacije. Tokom perioda potrebnog da Mesec jednom obiđe oko Zemlje rastojanje između ova dva tela svakog dana promeni se za nekoliko hiljada kilometara, tj. svakog dana Mesec je oko 5000 kilometara bliži/dalji nego prethodnog/sledećeg dana. Tokom meseci i godina rotacije Meseca oko Zemlje tačna rastojanja u apogeju i perigeju variraju za određen broj kilometara.

Supermesec nastaje kada zakoni nebeske mehanike (približno) poklope trenutak kada je Mesec pun i kad se on na svojoj orbiti nađe u perigeju. Teško je nabrojati sve “pojave” super Meseca tokom poslednjih godina, ali da pokušam: mart 2011, maj 2012, juna 2013, tri puta 2014 (jul, avgust, septembar), septembar 2015 (isto pomračenje pomračenje), tri puta 2016 (oktobar, novembar, decembar), po jednom 2017 (decembar) i 2018 (januar), tri puta 2019 (januara, februara i marta) i 2020 (marta, aprila i maja), četiri puta 2021 (mart, april, maj i jun), tri puta 2022. godine (jun, jul i avgust) i četiri puta prošle, 2023. godine (jun, avgust, avgust, septembar). 

Ove godine biće ponovo četiri supermeseca – 19. avgusta (večeras), 18. septembra, 17. oktobra i 15. novembra. Mesec će najbliži Zemlji biti 17. oktobra (357.363 km), a tokom ovog “supermeseca” rastojanje do našeg satelita iznosiće 361.969 km. Interesantno, ali osim te informacije nećete videti ništa drugo zanimljivo i nestandardno 🙂

Razlog za ogromno interesovanje javnosti za Supermesec sigurno nije u tome kako te noći izgleda Mesec, već činjenica da definicija supermeseca ne potiče iz astronomije već iz astrologije.

Iako se u javnosti javljaju različite definicije, verovatno je jedina prava definicija ona prva, koju je dao 1979. godine dao astrolog Richard Nolle. Prema ovoj definiciji, supermesec je pojava koja nastaje kad mlad ili pun meseca nastupe u vreme kad se Mesec nalazi na minimalnom rastojanju (perigej) ili blizu njega (unutar 90% ovog rastojanja). Šta ova definicija tačno znači verovatno nikome nije jasno, niti je bilo gde objašnjeno zašto je izabrano baš 90% rastojanja u perigeju. Definisan na ovakav način, supermesec se javlja između dva i šest puta godišnje.

Prema jednom od tumačenja definicije treba uzeti 90% razlike minimalnog i maksimalnog rastojanja Meseca od Zemlje (oko 50.000 km), a onda dobijenu vrednost (oko 45.000 km) oduzeti od maksimalnog rastojanja (406.000 km – 45.000 km = 361.000 km). Prema tome ako pun Mesec nastane na rastojanju manjem od 361.000 km od centra Zemlje tada mnogi ljudi na nebu traže Supermesec. Kao što vidite večerašnji pun Mesec ne ispunjava ovaj uslov, ali ipak su ga nazvali “supermesec”.

Tokom obilaska Meseca oko Zemlje, sa rastojanjem, menja se i njegova prividna veličina na nebu. Razlika u prividnoj veličini između dva “obična” (susedna) puna Meseca je skoro neprimetna ali razliku između najbližeg i najdaljeg punog Meseca je nešto lakše primetiti. Kada je Mesec najbliži (u perigeju) prividan disk punog Meseca može da bude i skoro 15% veći i 30% sjajniji od diska najudaljenijeg Meseca. Zbog ove promene prividne veličine Meseca na nebu ovaj “perigejski pun Mesec”, kako se u astronomiji naziva, u široj javnosti dobio je, jednostavan i zanimljiv, nadimak “Supermesec”.

Ako verujete u teorije zavere i kataklizme onda za vas dolazi opasan period. Mesec se opasno približava, ne dolazi običan već Supermesec. Bežite u podrume i skloništa, pripremite dovoljno vode i hrane, sedite tamo u strahu i ne izlazite odatle dok ne prođe smak sveta.

Ako želite da posmatrate Mesec kroz dvogled ili teleskop – razočaraću vas, pun Mesec nije dobar za posmatranje. Zbog velikog sjaja teško je da dugo gledate u Mesečev disk a sjaj takođe smeta da vidite detalje na površini. Najbolje “mesto” za posmatranje je mesto gde prolazi “terminator” tj. ivica senke na površini Meseca gde se, zbog jakog kontrasta dana i noći na Mesecu jasno vide krateri.

Plavi Mesec

Plavi Mesec označava pojavu drugog punog Meseca u jednom kalendarskom mesecu. Kako kalendarski mesec traje 30 ili 31 dan (tj. 28/29 dana februar) a period Meseca iznosi 29.5 dana, tokom jednok meseca najčešće pun Mesec vidimo samo jednom, ali nekad nastane izuzetak i pun Mesec vidimo i drugi put. Taj drugi pun Mesec u istom kalendarskom mesecu naziva se “plavi Mesec”. Plavi Mesec isti je kao i svaki drugi pun Mesec, ista je boja, oblik i veličina. Baš ništa zanimljivo i neobično ne događa se na Mesecu. Jedino je ime drugačije. Pojam “plavi Mesec” često se koristi i da označi neku retku pojavu, usamljenost, neuzvraćenu ljubav i slično.

“Blue Moon…. You saw me standing alone, without a dream in my heart, without a love of my own.”

Elvis Prisli

Ovog puta to nije slučaj, jer je pun Mesec 19. avgusta, prethodni je bio 21. jula, a sledeći je 18. septembra.

Za ovaj plavi Mesec važnija je drugi oblik definicije.

Izvorno značenje pojma “plavi Mesec” u astronomiji bilo je nešto drugačije. Izvorno, i jedino ispravno, značenje ovog pojma označavalo je treći pun Mesec u godišnjem dobu u kome se pun Mesec pojavi četiri puta. U toku svakog godišnjeg doba pun Mesec se najčešće pojavljuje po tri puta, ali i ovo pravilo ima izuzetaka. Ovaj izvorni plavi Mesec mogli smo da “vidimo” 21. novembra 2010 godine, a zatim 21. avgusta 2013, i 21. maja 2016. godine. Prema ovoj definiciji sledeći “plavi” Mesec biće 31. maja 2026. godine.

Pogrešna interpretacija pojma plavi Mesec nastala je sredinom XX veka, tačnije 1946. godine kada je časopis Sky & Telescope objavio članak “Once in a Blue Moon” u kome je prvi put pojam “plavi Mesec” pogrešno interpretiran. Ubrzo je Sky & Teleskope potvrdio da je u izdanju iz 1946. godine napravljena greška u računu. Marta 1999. godine Sky & Teleskope ponovo je objavio članak u kome je ukazao na grešku u tekstu iz 1946. godine, ali ova pogrešna definicija ostala je u upotrebi. Uprkos jasnoj grešci u tumačenju definicije danas je najpoznatija (i najzanimljivija) pogrešna definicija iz 1946. godine.

A možda ovaj Mesec ipak bude i pravi plavi Mesec? Izuzetno retko, bez obzira na fazu i gore pomenuti definiciju, Mesec može stvarno da bude plave boje. Ova pojava može nastati kad u atmosferi ima samo čestica prašine ili dima tačno određenih dimenzija (malo većih od talasne dužine crvene svetlosti, tj. od oko 0.7 mikrometara).  Uslovi za pojavu plave boje Meseca najčešće nastaju nakon velikih vulkanskih erupcija, najpoznatiji zabeleženi događaji su nakon erupcije vulkana Krakatoa (Indonesia, 1883), El Chichon (Mexico, 1983), St. Helens (SAD, 1980) i Pinatubo (Filipini, 1991).

Ako samo želite da uživate na “plavoj” (super)mesečini onda je ovo pravo veče za vas, pod uslovom da bude vedro 🙂