Sedam decenija otkrića u CERN-u

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, CERN, obeležava 70. godišnjicu osnivanja u okviru koje je 1. oktobra organizovana posebna svečanost na visokom nivou kojoj prisustvuje 38 nacionalnih delegacija. Među gostima CERN-a je predsednik Republike Srbije, kao i šefovi država i vlada iz Italije, Slovačke, Bugarske, Letonije i Švajcarske.

Proslavi prisustvuje i predsednica Evropske komisije, a tu su i mnogi naučni, politički i ekonomski lideri. Kako je saopšteno iz CERN-a, prisustvo uglednih gostiju visokog nivoa pokazuje snažnu podršku misiji i ambicijama CERN-a, vodeće svetske laboratorije za fiziku visokih energija.

„Velika mi je čast da na ovaj poseban dan poželim dobrodošlicu predstavnicima naših država članica i pridruženih članica, našim posmatračima i našim partnerima iz celog sveta“, rekla je Fabiola Đanoti, generalna direktorka CERN-a. „CERN je veliki uspeh za Evropu i njene globalne partnere, a naši osnivači bi bili veoma ponosni da vide šta je CERN postigao tokom sedam decenija svog života. Težnje i vrednosti koje su motivisale te osnivače i danas su čvrsto usidrene u našoj organizaciji: želja za naučnim saznanjima i tehnološkim razvojem za dobrobit čovečanstva; obuka i obrazovanje; prekogranična saradnja, raznolikost i inkluzija; znanje, tehnologija i obrazovanje dostupni društvu bez ikakvih troškova; i veliku dozu smelosti i odlučnosti da se krene putevima koji se graniče sa nemogućim.”

CERN je nastao nakon Drugog svetskog rata iz vizije nekolicine uglednih naučnika i političkih lidera sa misijom da vrate izvrsnost u naučnim istraživanjima u Evropu i neguju saradnju među zemljama. Među 12 država-osnivača bila je i ondašnja Jugoslavija.

Kako su se gradili snažniji akceleratori i eksperimenti, došlo je do mnogih ključnih naučnih otkrića: između ostalog, 1973. godine  u CERN-u su otkrivene takozvane neutralne struje, u presudnom eksperimentu 1983. detektovani su prenosioci slabe interakcije, W i Z bozoni, a 1990-ih izvršena su izuzetno precizna merenja Z bozona i drugih parametara Standardnog modela. 

Najveći akcelerator današnjice, Veliki sudarač hadrona (LHC) pokrenut je 2009. i Higsov bozon je tamo otkriven 2012. godine. CERN je takođe generisao inovacije kao što je proporcionalna komora za detekciju čestica koja je izumljena 1968. godine. On je i mesto na kom se rodio World Wide Web. Brojne tehnologije iz CERN-a se danas koriste u drugim oblastima, uključujući medicinsku dijagnostiku i terapiju, vazduhoplovstvo i mnoge druge.

Danas CERN ima 24 države članice, 10 pridruženih članica, 4 posmatrača, mnoge druge partnere iz celog sveta i aktivnu zajednicu više od 17.000 ljudi, koji predstavljaju 110 nacionalnosti. Republika Srbija se u CERN vratila 2012. godine kao pridružena, a 2019. je postala punopravna članica. Naši istraživači iz brojnih institucija – kao što su Institut za fiziku u Beogradu, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za nuklearne nauke ”Vinča” i drugih – tesno sarađuju sa CERN-om i doprinose novim saznanjima.

„CERN je živi dokaz da ljudska genijalnost ne poznaje granice kada je postavljena na zajednički cilj koji prevazilazi granice“, rekao je Elizer Rabinovići, predsednik Saveta CERN-a. “Proslavljajući 70 godina CERN-a, slavimo odvažnu viziju osnivača. Odajemo priznanje za rad generacija osoblja CERN-a i njihovom značajnom naučnom i tehnološkom doprinosu koji je doveo do otkrivanja tajni prirode i doveo Evropu na prvu liniju ljudskih poduhvata.”

Kako je poručeno iz ove organizacije, zajednica CERN-a nastavlja neumorno da radi na otkrivanju mnogih misterija Univerzuma. Ima još mnogo toga da se nauči o Higsovom bozonu, a ostaju mnoge druge zagonetke o tome kako i zašto je materija u Univerzumu takva kakva jeste. Čak 95 odsto Univerzuma je za nas mračno, sačinjeno od oblika energije i materije koje ne možemo videti ili razumeti. Otkrića, zapažanja i merenja napravljena u CERN-u tokom decenija, ključni su za razumevanje sveta u kome živimo.

Inženjeri, fizičari i tehničari u CERN-u već nekoliko godina rade na unapređenju postojećeg akceleratora koji će prerasti u Veliki sudarač hadrona visoke luminoznosti (High-Luminosity LHC). Ova mašina ima za cilj da desetostruko poveća količinu podataka prikupljenih u eksperimentima i značajno unapredi šansu za nova otkrića u fizici nakon 2030. godine. Gledajući u još dalju budućnost, CERN trenutno sprovodi studije izvodljivosti za buduće postrojenje, novi kružni kolajder (Future Circular Collider).

Tokom jubilarne CERN-ove godine, organizovano je više od 100 događaja u 63 grada u 28 zemalja i u CERN-u, koji su okupili hiljade ljudi. Uz proslavu 70 godina CERN-a, povod su i razgovori o otvorenim pitanjima u fizici i budućnosti polja, o interakciji između fundamentalnih istraživanja i najsavremenijih tehnologija, o ulozi CERN-a kao modela za međunarodnu saradnju, ali i kako obuka, obrazovanje i pristupačnost mogu promovisati inkluzivnost u svetu nauke.