- Entropija – Prva definicija
- Entropija – uvod
- Geometrijske frustracije
- Entropija i termodinamika
- Entropija i termodinamika 2
- Entropija – fazni prelazi i hemija 1
- Entropija – fazni prelazi i hemija 2
- Strela vremena
- Entropija i teorija informacija 2
- Entropija i teorija informacija 1
- Čovek i entropija
- Literatura
Entropija se nekada naziva i strela vremena. S obzirom na to da se entropija svemira stalno povećava kada bismo događaje koji su se desili poređali po stanju entropije svemira od najmanjeg ka najvećem mi bismo ih u stvari postavili hronološki. U teoriji postoje 3 osnovne strele vremena: psihološka (koja predstavlja način na koji mi „osećamo“ vreme i sećamo se prošlosti a ne budućnosti), termodinamička (smer vremena u kome se entropija povećava) i kosmološka (smer vremena u kome se univerzum širi a ne sažima). Procesi koji se odvijaju u prirodi su u praksi nepovratni. Ovo znači da kada na primer čaša padne sa stola i razbije se ona neće sama od sebe da se podigne sklopi i vrati na sto već neko mora da utroši energiju i izvrši rad kojim će ta da skupi deliće i da čašu vrati na sto. Ovo je naravno poznato i iz iskustva i to je takođe i primena drugog zakona termodinamike koji kaže da svaki sistem prepušten sam sebi teži stanju najvećeg haosa odnosno da se u prirodi ne dešavaju spontani prelazi iz stanja veće u stanje manje uređenosti.
Teorija nastanka svemira još uvek nije kompletna, mada ima sve više i više detalja ali najosnovnije stvari (u početku bi ……. 🙂 su još uvek tajna jer je jako teško opisati stvari koje ne znamo i ne možemo znati jer su one u dalekoj , dalekoj prošlosti. Međutim u osnovi postoje dva moguća scenarija. Ili je svemir u početk bio uređen ili haotičan. Ako je bio u sasvim haotičnom stanju to znači da mu se stanje ili nije menjalo ili postajalo sve uređenije. U tom slučaju pojavila bi se i odgovarajuća strela vremena (termodinamička) koja bi bila tako usmerena da bi se ljudima pojavila i drugačiji osećaj proticanja vremena (psihološka strela) tako da bi oni kada vide razbijenu čašu mogli da se sete da je bila na stolu ali kada bi se sklopila ne bi se sećali da je bila razbijena (kao kada pustite snimak unazad). Ovo znači da bi se ljudi onda praktično sećali šta je bili sutra (kladionice bi bile pune : ), ali i da bi se kosmos smanjivao. Međutim u ovakvom stanju nije moguće postojanje inteligentnog života jer ljudi onda ne bi mogli da nesređeni oblik energije pretvaraju u sređeni ( odnosno da jedu). Ovo znači da se svemir širi i da entropija raste kao i da su sve tri strele istog smera.
Strelu vremena je kao pojam u prvi uveo Britanski astronom Artur Edington 1927. On je ovaj pojam uveo da bi izdvojio pravac vremena u 4-dimenzionalnom vremenu kao osobinu vremena. Inače u fizici je poznato da se procesi na mikroskopskom nivou u potpunosti simetrični a što znači da tvrđenja u vezi sa njima važe čak i ako se posmatraju u suprotnom smeru vremena , međutim makroskopski procesi su vremenski asimetrični i za njih ovo ne važi.
Moram te ispraviti Nikola: kladionice na koje smo navikli bi bile prazne.
Hm, znaci to je resenje…… 🙂 Samo da ne saznaju policajci, kakvi su mozda pokusaju da silom okrenu strelu….